Dok svet doživljava rekordne toplotne talase, naučnici upozoravaju na mogućnost „dubokog smrzavanja“ u severnoj Evropi usled globalnog zagrevanja. Iako je Island 2025. godine zabeležio najtopliju godinu u svojoj istoriji, sa prosečnom temperaturom od 5,2°C, stručnjaci se plaše da bi ovi klimatski fenomeni mogli dovesti do ekstremnog zahlađenja.
Prema podacima Islandskog meteorološkog zavoda, temperature su bile znatno iznad proseka tokom gotovo svih meseci, a proleće je obeleženo toplotnim talasima koji su dovele do rekordnih 26,6°C. Iako su padavine u većem delu zemlje bile ispod proseka, intenzivniji kišni obrasci su zabeleženi zbog sposobnosti atmosfere da zadrži više vlage pri višim temperaturama.
Naučnici upozoravaju da bi ubrzano otapanje arktičkog leda moglo poremetiti Atlantsku meridionalnu preokretnu cirkulaciju (AMOC), ključni sistem okeanskih struja koji transportuje toplu vodu na sever. Ovaj sistem je od suštinskog značaja za klimatsku stabilnost severne Evrope. U slučaju njegovog kolapsa, severna Evropa bi mogla da se suoči s „modernim ledenim dobom“, što bi značilo drastično sniženje temperatura, čak do -45°C na Islandu.
U septembru 2025. godine, Savet za nacionalnu bezbednost Islanda označio je potencijalni kolaps AMOC-a kao bezbednosni rizik. U najnovijem izveštaju Nordijskog saveta, naučnici upozoravaju na moguće ekstremne posledice, koje bi mogle uključivati formiranje morskog leda oko Islanda, prvi put još od vremena Vikinga. Generalna direktorica Islandskog meteorološkog zavoda, Hildigunur Torsteinson, slikovito je opisala situaciju govoreći da bi „Island postao jedan džinovski glečer“.
Ova situacija je alarmantna, jer AMOC predstavlja ključni deo klimatskog sistema za nordijski region. Budućnost ove struje je neizvesna, a naučnici ističu da se rizik od njenog slabljenja ili kolapsa ne može ignorisati. Izveštaj poziva na hitne mere ublažavanja kako bi se postigli ciljevi dekarbonizacije i smanjile emisije, naglašavajući da svako daljnje povećanje globalnih temperatura iznad 1,5°C može dovesti do „tačke bez povratka“ za AMOC.
Osim toga, istraživači apeliraju na obezbeđivanje dugoročnog finansiranja i izgradnju sistema ranog upozoravanja na promene u AMOC-u, što bi omogućilo brzu reakciju na klimatske promene. Ovaj sistem bi trebao da integriše posmatranja Zemlje sa simulacijama modela kako bi se efikasnije upravljalo klimatskim rizicima.
U svetlu ovih upozorenja, postavlja se pitanje kako će globalna zajednica reagovati na ove izazove i koje korake će preduzeti kako bi se sprečilo da severna Evropa postane žrtva klimatskih promena koje su do sada izgledale kao daleka mogućnost, ali se sve više pokazuje kao realna pretnja.
