Svet u kojem pas živi ispunjen je mirisima, vibracijama i suptilnim promenama koje ljudska čula ne registruju. Dok se ljudi oslanjaju na reči i racionalno razmišljanje, psi informacije prikupljaju instinktivno, kroz čulo mirisa, govor tela i energiju okruženja. Stručnjaci ističu da psi ne reaguju bez razloga – svaka promena u ponašanju, poput povlačenja, nervoze, lajanja ili odbijanja kontakta, predstavlja odgovor na stimuluse koje pas prepoznaje kao potencijalno problematične. Ono što čoveku deluje kao „neobjašnjiva netrpeljivost“, za psa je jasna poruka da nešto u okruženju nije u ravnoteži.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih psi „ne vole“ određene osobe leži u njihovom izuzetno razvijenom čulu mirisa. Kada je čovek nervozan, uznemiren ili potiskuje emocije, u njegovom telu dolazi do hemijskih promena koje pas može lako da detektuje. Psi ne prepoznaju laž u moralnom smislu, ali osećaju nesklad između ponašanja, tona glasa i unutrašnjeg stanja osobe. Taj nesklad za njih predstavlja signal opreza. Zbog toga pas može reagovati nelagodno čak i prema osobi koja se trudi da deluje ljubazno i smireno, ali čije telo „odašilje“ drugačiju poruku.
Ponašanje psa ne zavisi samo od trenutne situacije, već i od njegovih ranijih iskustava. Psi koji su doživeli stres, zanemarivanje ili loš tretman posebno su osetljivi na određene pokrete, glasove ili mirise. Njihovo telo reaguje pre nego što razum stigne da obradi situaciju. Osim toga, psi pažljivo posmatraju kako se drugi ljudi ponašaju prema njihovom vlasniku. Ako primete nepoštovanje, agresiju ili neprijatan stav, mogu to doživeti kao pretnju. Njihove reakcije tada nisu znak „lošeg ponašanja“, već instinktivne potrebe da se zaštite i očuvaju sigurnost.
Čulo mirisa omogućava psima da osete emocije, stres i neiskrenost kod ljudi. To čulo je toliko razvijeno da psi mogu detektovati promene u mirisima koje nastaju prilikom emocionalnih stanja kod ljudi. Na primer, kada je osoba pod stresom, pas može osetiti promene u mirisu znoja ili drugih telesnih izlučevina, što može uticati na to kako pas percipira tu osobu.
Ova sposobnost detekcije emocija kod pasa može imati značajan uticaj na njihov odnos prema ljudima. Psi uče iz svojih iskustava i mogu povezati određene mirise ili tonove glasa sa pozitivnim ili negativnim situacijama. Na primer, pas koji je doživeo nežnost i ljubav od strane određenog čoveka može razviti pozitivne asocijacije sa njim, dok će pas koji je pretrpeo loše iskustvo sa nekim drugim reagovati s oprezom ili strahom.
Instinkt oblikuje način na koji pas procenjuje ljude. Psi su veoma pažljivi posmatrači i često reaguju na suptilne promene u ponašanju drugih. Na primer, ako primete da se njihov vlasnik oseća nelagodno ili uznemireno u prisustvu određene osobe, pas može postati zaštitnički nastrojen i reagovati agresivno ili povući se. Ovakva ponašanja su često instinktivna i ne moraju nužno da budu povezana sa lošim namerama te osobe.
Ukratko, psi su veoma intuitivni i njihova sposobnost da razumeju ljude nadmašuje samo verbalnu komunikaciju. Njihova čula, posebno čulo mirisa, igraju ključnu ulogu u tome kako procenjuju ljude oko sebe. Zbog toga je važno da ljudi budu svesni svog ponašanja i emocija kada su u prisustvu pasa, jer ovi ljubimci mogu lako osetiti promene koje nisu uvek očigledne ljudima. U svetu pasa, instinkt i intuicija prevazilaze reči, a razumevanje tih suptilnosti može poboljšati naš odnos sa njima.
