Generacijama unazad, pileća supa je bila prvi izbor za ljude koji se ne osećaju dobro. Ona zauzima posebno mesto u mnogim kulturama kao utešna terapija za prehladu i grip. Na pitanje da li zaista postoji naučna osnova za ideju da supa može da pomogne u oporavku od respiratornih infekcija, The Independent je sproveo sistematski pregled istraživanja. Analizirali su naučne dokaze o ulozi supe kod akutnih infekcija disajnih puteva, kao što su obična prehlada, grip i koronavirus.
Od više od 10.000 zapisa, identifikovali su četiri visokokvalitetne studije koje su obuhvatile 342 učesnika. Jedna od njih je pokazala da su se ljudi koji su jeli supu oporavljali čak do 2,5 dana brže od onih koji to nisu činili. Simptomi poput zapušenog nosa, bola u grlu i umora bili su blaži kod onih koji su konzumirali supu. Takođe, kod nekih učesnika zabeležen je i niži nivo markera povezanih sa upalom.
Konkretno, nivoi IL-6 i TNF-alfa, dva proteina koja podstiču upalu, bili su niži kod onih koji su konzumirali supu. To ukazuje na to da supa može da pomogne u smirivanju preterano aktivnog imunog odgovora, čime se simptomi mogu ublažiti. Međutim, nijedna od studija nije ispitivala kako konzumiranje supe utiče na svakodnevne ishode akutnih respiratornih infekcija, poput toga da li ljudi uzimaju manje dana bolovanja ili ređe završavaju u bolnici. To predstavlja značajan nedostatak u dokazima i nešto čime bi buduća istraživanja morala da se pozabave.
Postoji više razloga zašto supa može da pomogne. Topla je, hidrira organizam i obično je bogata hranljivim materijama. Sastojci poput belog luka, crnog luka, đumbira i lisnatog povrća imaju protivupalna, antimikrobna i imunološki podsticajna svojstva. Toplota takođe može da pomogne u razređivanju sluzi, umirivanju bola u grlu i povećanju opšteg osećaja ugode tokom bolesti.
Pored toga, supa može biti korisna i zbog svoje nutritivne vrednosti. Sadrži proteine, vitamine i minerale koji su važni za jačanje imunog sistema. Na primer, pileće meso je bogato cinkom, koji igra ključnu ulogu u imunološkoj funkciji. Povrće koje se često dodaje u supu, poput šargarepe i celera, takođe obezbeđuje važne nutrijente koji podržavaju zdravlje.
Iako supa može pomoći u ublažavanju simptoma, važno je napomenuti da nije zamena za lekove. Ona može biti deo šireg pristupa lečenju prehlade i gripa, koji uključuje odmor, unos tečnosti i određenu terapiju. U tom smislu, supa može predstavljati jednostavan način da se simptomi ublaže i da se ljudi osećaju bolje.
Uz sve to, važno je napomenuti da se supa ne može smatrati lekom, već kao dodatak koji može pomoći u oporavku. Istraživanja o njenim efektima i dalje su u razvoju, ali postojeći podaci sugerišu da može imati blagotvoran učinak na simptome respiratornih infekcija.
U zaključku, pileća supa se može smatrati korisnim dodatkom ishrani tokom prehlade i gripa. Njena topla priroda, hidratantna svojstva i nutritivna vrednost čine je popularnim izborom među ljudima koji se bore sa simptomima ovih bolesti. Dok su potrebna dalja istraživanja kako bi se bolje razumele njene koristi, mnogi će se i dalje oslanjati na ovu tradicionalnu supu kao na pouzdan način da se osećaju bolje tokom bolesti. Na kraju, supa može biti više od samo hrane – može biti simbol brige i utehe u teškim vremenima.
