Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavno je iznela stavove o dvostrukim aršinima i licemerju medija u vezi sa incidentom s avionom koji je vraćen iz Tivta. U svom izlaganju, ona je direktno povezala optužbe za „hibridni rat“ u Crnoj Gori sa situacijom koja se dogodila u Beogradu, gde su pronađene sumnjive stvari u zgradi Rektorata Univerziteta.
Brnabić je postavila pitanje kako je moguće da se voki-toki, sredstvo za daljinsku komunikaciju, u jednom slučaju smatra za potencijalno sredstvo hibridnog delovanja, dok se u drugom slučaju ne vidi ništa sumnjivo u njegovom prisustvu u Rektoratu. Ova izjava je izazvala brojne reakcije i otvorila raspravu o različitim standardima koji se primenjuju u različitim situacijama.
U svom obraćanju, predsednica Skupštine je naglasila da, kada su u pitanju optužbe o hibridnom ratu, mediji i političari često koriste dvostruke standarde. U konkretnom slučaju, ona je ukazala na sličnosti između incidenta sa avionom i onoga što je otkriveno u Beogradu, gde su pronađena razna pirotehnička sredstva, gasne maske, lekovi i drugi materijali koji mogu biti povezani sa nasiljem ili sukobima.
Brnabić je istakla da bi, da su u avionu za Tivat pronađeni slični materijali kao oni iz Rektorata, reakcija bila drastična i da bi moglo doći do ozbiljnih posledica, uključujući i mogućnost vojnog sukoba. Ova izjava ukazuje na ozbiljnost situacije i na to koliko su različiti pristupi prema različitim događajima.
Ova tema otvorila je diskusiju o tome kako mediji i političke figure oblikuju percepciju javnosti o bezbednosnim pretnjama. Čini se da su neki događaji prikazani kao prioritetni i opasni, dok se drugi minimiziraju ili ignoriraju, u zavisnosti od političkog konteksta ili interesa.
U ovom kontekstu, predsednica Brnabić je pozvala na doslednost i transparentnost u izveštavanju o ovakvim pitanjima, ističući da je važno da se svi događaji procenjuju prema istim standardima. Ona je takođe naglasila značaj razumevanja potencijalnih pretnji po bezbednost, bilo da dolaze iz unutrašnjih ili spoljašnjih izvora.
Brnabić je podsetila da je važno da se svi građani osećaju sigurno i da je odgovornost vlasti da obezbede zaštitu od svih oblika nasilja i pretnji. U tom smislu, ona je izrazila očekivanje da će se svi, uključujući i političke protivnike, pridržavati istih pravila i standarda kada je reč o bezbednosti i javnom redu.
Ova situacija je takođe postavila pitanje o tome kako se državne institucije bore protiv potencijalnih pretnji i kako se nose sa situacijama koje mogu izazvati strah ili paniku među građanima. U tom smislu, potrebno je da se stvore jasne procedure i protokoli za reagovanje u sličnim situacijama.
U zaključku, komentari Ane Brnabić o dvostrukim aršinima u medijima i politici otvaraju važna pitanja o bezbednosti, transparentnosti i odgovornosti. U vreme kada su informacije lako dostupne i kada se percepcija javnosti brzo menja, ključno je da institucije i mediji rade zajedno kako bi obezbedili tačne i objektivne informacije koje će doprineti jačanju poverenja među građanima. Samo tada ćemo moći da se suočimo sa izazovima koji su pred nama i da obezbedimo stabilnu i sigurnu budućnost za sve.
