Inicijativa lidera Slobodne Crne Gore Vladislava Dajkovića o premeštanju spomenika Josipu Brozu Titu iz Podgorice na Cetinje izazvala je različite reakcije među odbornicima vlasti i opozicije. Gradonačelnik Podgorice Saša Mujović izrazio je protivljenje ovoj ideji, smatrajući da ne bi trebalo menjati istorijske činjenice koje su deo identiteta grada i države.
Mujović je istakao da je Tito deo realnosti bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i Crne Gore, te da je više od 50 godina njegov grad nosio ime Titograd. On je naglasio da ne beži od svoje prošlosti i tradicije, te da je spomenik deo istorijskog nasleđa koje se ne može jednostavno ignorisati. U slučaju da se njegova inicijativa ne usvoji, Mujović je rekao da će biti protiv bilo kakvog pokušaja prekrajanja istorije.
Dajković, s druge strane, smatra da je vredno boriti se za svoju inicijativu, iako je svestan da će biti teško ostvariti je. On je najavio da će zajedno sa odbornikom Bobanom Radevićem predložiti gradonačelniku Mujoviću da se postojeći spomenik Titu, podignut u Podgorici 2018. godine, pokloni Cetinju. Dajković je izrazio veru da Cetinje zaslužuje Titov spomenik i da su spremni da snose sve troškove transporta.
Ova situacija ponovo otvara pitanje nasleđa Tita u Crnoj Gori i kako se ono percipira u savremenom društvu. Tito je, kao vođa i osnivač SFRJ, bio kontroverzna figura, a njegovo nasleđe i dalje deluje podeljujuće među građanima. Dok jedni smatraju da je doprineo stabilnosti i razvoju regiona, drugi ga vide kao simbol represije i autoritarizma.
Podgorica, kao glavni grad, ima svoje specifične izazove kada je reč o odnosu prema istoriji. Spomenik Titu je deo javnog prostora koji se ne može lako promeniti bez šire društvene diskusije. Odbornici su podeljeni; neki smatraju da bi premeštanje spomenika predstavljalo pokušaj brisanja dela istorije, dok drugi smatraju da je važno prilagoditi se savremenim vrednostima i percepcijama.
Dajkovićeva inicijativa može se posmatrati kao deo šireg trenda u društvu, gde se često preispituje značaj i mesto istorijskih ličnosti u savremenom kontekstu. Ovo preispitivanje nije novo i dešava se u mnogim zemljama širom sveta, gde se spomenici i simboli prošlosti često postavljaju pod lupu savremenih vrednosti i društvenih normi.
Važno je napomenuti da se ovakve debate često vode u okviru lokalnih zajednica, gde građani imaju priliku da iznesu svoje stavove i mišljenja. Ova situacija u Podgorici je prilika za otvorenu diskusiju o tome šta Tito predstavlja danas i kako se njegovo nasleđe može osvetliti u savremenoj Crnoj Gori.
U svakom slučaju, pitanje spomenika i njegovog mesta u javnom prostoru nije samo pitanje umetnosti ili arhitekture, već i pitanje identiteta, kulture i društvenog pamćenja. Gradonačelnik Mujović i lider Dajković predstavljaju različite stavove o tome kako bi Crna Gora trebala da se suoči sa svojom prošlošću. Kako će se situacija dalje razvijati, ostaje da se vidi, ali je jasno da će ova tema ostati aktuelna i da će izazvati brojne debate među građanima.
Na kraju, pitanje premeštanja spomenika Titu može biti prilika za dublje promišljanje o identitetu Crne Gore i njenoj istoriji, kao i o tome kako se prošlost može integrisati u savremeni društveni kontekst. Ova diskusija može doprineti izgradnji mostova između različitih generacija i perspektiva, čime bi se omogućila bolje razumevanje i prihvatanje kompleksnosti istorije.
