Iz redova Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje dolaze informacije da su ponude za saradnju bile upućene isključivo Demokratskom savezu Kosova (DSK) i partiji Nisma. Poslanik Pokreta, Armend Muja, tvrdi da su Demokratska partija Kosova (DPK) i Srpska lista izuzete iz tih pregovora, a to će se, kako se čini, nastaviti. Haljilj Tači, poslanik Samoopredeljenja, optužio je DSK da nema hrabrosti da preuzme odgovornost u formiranju zajedničke vlade, ističući da očekuje da će vlada „Kurti 3“ biti formirana najkasnije do nedelje, uz naglasak na razgovore o formiranju koalicije.
S druge strane, iz DSK poručuju da trenutno nema govora o bilo kakvoj koaliciji. Predsednik DSK, Ljumir Abdidžiku, ukazuje na suštinske ideološke i praktične razlike između ove stranke i Samoopredeljenja. Kritikuje poteze Pokreta Samoopredeljenje, tvrdeći da je ta partija stvorila atmosferu mržnje i političkih podela, izolovala Kosovo i prekršila Ustav. Abdidžiku takođe upozorava da bi kraj ustavnog roka za formiranje nove vlade od strane Aljbina Kurtija mogao da se pretvori u „pozorišnu predstavu“, naglašavajući da DSK od prvog dana tvrdi da nema većinu.
Istraživač Instituta za demokratske studije Kosova (KDI), Vulnet Bugačku, smatra da u Kurtijevoj partiji nedostaje volje za postizanjem kompromisa sa drugim političkim subjektima u cilju formiranja nove vlade. On ističe da ne vidi značajne napore pobedničkog subjekta parlamentarnih izbora da postigne politički kompromis ni sa jednom strankom, naglašavajući da takvi dogovori ne treba da se odnose samo na pitanje mandatara, već i na niz drugih tema od interesa za Kosovo. U slučaju nedostatka političkih dogovora između stranaka, može doći do pojedinačnih dogovora sa pojedinim poslanicima, što bi moglo pomoći u obezbeđivanju podrške za formiranje nove vlade.
Saradnik Instituta „Musine Kokalari“, Beljgzim Kamberi, ocenjuje da su šanse da Kurti formira novu vladu do nedelje veoma male. On naglašava da su veće šanse da Kosovo ode na vanredne parlamentarne izbore. Prema njegovim rečima, jedina mogućnost za formiranje parlamentarne većine bila bi da Kurti uspe da ubedi pojedinačne poslanike opozicionih partija, ali to bi bila vrlo krhka većina, koja ne bi bila sposobna da upravlja teškim procesima koji čekaju Kosovo.
Kamberi dodaje da su veće šanse za vanredne izbore jer ni opozicione partije nemaju mnogo interesa da formiraju vladu bez Kurtija. Tokom proteklih meseci nije bilo volje ni od strane Abdidžikua, Krasnićija ili Haradinaja da formiraju vladu, pa se čini da su tri glavne partije – Samoopredeljenje, DPK i DSK – izgubile interes za formiranje buduće vlade.
Novinar Rid Beriša takođe deli sličan stav, ističući da ni Kurti ni opozicija ne ulažu napore da formiraju vladu, podsećajući da je Kosovo još uvek pod kaznenim merama Evropske unije. On naglašava da se Kurti trudio da dobije podršku na Samitu u Londonu, ali da se njegov glas ne čuje.
S obzirom na trenutnu situaciju, Pokretu Samoopredeljenje nedostaje najmanje pet glasova kako bi obezbedio potrebnu većinu od 61 poslanika za izbor vlade. Kao pobednik izbora održanih 9. februara, Samoopredeljenje ima 48 poslanika, kao i podršku od sedam poslanika nevećinskih, nesrpskih zajednica, zajedno sa Nenadom Rašićem. Prema Ustavu Kosova, ukoliko vlada ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednica u roku od deset dana mora imenovati novog kandidata za mandatara. Ako ni u drugom pokušaju ne bude izabrana vlada, predsednica raspisuje nove izbore koji se moraju održati u roku od 40 dana.
U svetlu trenutnih političkih pritisaka i nesigurnosti, čini se da je situacija na Kosovu veoma kompleksna, a mogućnost vanrednih izbora postaje sve izvesnija.
