DAN osnivanja prestonice Cetinje obeležen je porukama gradonačelnika Nikole Đuraškovića da ne planira obnovu kapele na Lovćenu. Dok većinska Crna Gora slavi Lovćen, Njegoša i njegovu zavetnu crkvu na Jezerskom vrhu, lokalna vlast u Cetinju ističe da Lovćen nije mesto za „predosećaje“ i zavete koji služe „tuđim interesima“, očigledno aludirajući na Srbiju.
Gradonačelnik Đurašković je naglasio da pitanje kapele Krađorđevića na Lovćenu više nije samo lična stvar ili pojedinačna tumačenja, već duboko političko i istorijsko pitanje. On smatra da obnova kapele nosi simboliku nasilnog prekida crnogorske državnosti i pokušaja preinačavanja istorijske istine. Prema njegovim rečima, svaka izjava o obnovi kapele, čak i kada se upakuje u versku ili kulturnu retoriku, predstavlja svesno provociranje i pokušaj oživljavanja narativa koji su Crnoj Gori već naneli ogromnu štetu.
Uprkos ovakvoj retorici, nedavno je objavljen zbornik radova pod nazivom „Kapela na Lovćenu“, koji je izdala Izdavačko-informativna ustanova Mitropolije crnogorsko-primorske „Svetigora“ u saradnji sa Institutom za srpsku kulturu iz Nikšića. Ovaj zbornik je objavljen u okviru tri značajna jubileja: 180 godina od gradnje kapele, 100 godina od obnove lovćenske crkvice, kao i 180 godina od objavljivanja Njegoševe „Luče mikrokozme“. U zborniku se citira tekst blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, koji je pre 33 godine istakao da crkvica Svetog Petra Cetinjskog mora biti vraćena na svoje mesto, naglašavajući da je to jasno svakom razumnom čoveku. On je pozvao društvenu zajednicu u Crnoj Gori da što pre shvati važnost vraćanja kapele, naglašavajući da bi bilo sramno za sadašnje pokolenje da ne opere sramotu sa svog obraza.
Na temu osnivanja Cetinja, javio se i publicista i bivši predsednik Opštine Cetinje Jovan Markuš, koji je ukazao na netačne informacije koje se šire o datumu osnivanja. Markuš tvrdi da je Cetinje osnovano 1482. godine, a ne 4. januara 1484. godine, kao što neki mediji prikazuju. On podseća da je 1485. godine izdata povelja o osnivanju Cetinjskog manastira, a ne Cetinja.
Mitropolit Amfilohije je takođe naglasio da je važno stvoriti klimatske uslove za obnovu kapele, ali je ubrzo postalo jasno da ta klima nije stvorena. Vladika se, nažalost, upokojio sa željom da se krst vrati na Lovćen, što ukazuje na to da su, uprkos željama i naporima, političke tenzije i dalje prisutne u društvu.
Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar crnogorskog društva, gde se kulturni i verski simboli koriste kao sredstva političke borbe. Lovćen, kao značajno mesto za crnogorsku istoriju i kulturu, postao je mesto sukoba između različitih narativa i identiteta. Dok jedni vide obnovu kapele kao povratak tradiciji i nasleđu, drugi je doživljavaju kao pretnju crnogorskoj državnosti i identitetu.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se istorijska i kulturna pitanja ne mogu lako rešiti. Obnova kapele na Lovćenu je više od građevinskog projekta; to je simbol identiteta i političkih odnosa unutar Crne Gore. Kako se politička scena dalje razvija, tako će i pitanja oko kapele na Lovćenu ostati u fokusu, a javnost će nastaviti da se deli po ovom pitanju.
Ovo je trenutak kada je potrebno otvoriti dijalog, razumevanje i pomirenje među različitim stranama, kako bi se pronašao način za zajedničku budućnost koja poštuje i proslavlja bogatu istoriju i kulturu Crne Gore. Razumevanje i uvažavanje različitih perspektiva može biti put ka prevazilaženju sukoba i izgradnji jedinstvenog identiteta koji će obuhvatiti sve građane Crne Gore.
