Rasti Jejts, bivši suprug Andree Jejts, otvoreno je govorio o tragediji koja se dogodila pre skoro 25 godina, kada je njegova supruga u junu 2001. godine utopila njihovo petoro dece u kadi. U intervjuu za „People“, Rasti je istakao da ne krivi Andreu za ovaj stravičan čin, naglašavajući da je ona delovala pod teškim psihičkim poremećajem. Njihovo petoro dece, Noa (7), Džon (5), Pol (3), Luka (2) i šestomesečna Meri, izgubilo je živote u ovoj tragediji koja je šokirala svet.
Andrea Jejts, tada domaćica, prvobitno je bila osuđena za teško ubistvo i dobila doživotnu kaznu zatvora. Međutim, presuda je kasnije poništena, a u julu 2006. godine, porota je proglasila Andreu nevinom zbog neuračunljivosti, prihvativši tvrdnje odbrane da je patila od postporođajne depresije i postporođajne psihoze, što je retki, ali ozbiljan psihijatrijski poremećaj koji može izazvati halucinacije i sumanute ideje.
Rasti je rekao da je, kada je shvatio da je Andrea postupila isključivo zbog svoje mentalne bolesti, prestao da je krivi. Izrazio je da, iako je izgubio decu, u njemu nije ostala mržnja prema njoj. „Bol je i dalje tu. To je bol koji ne možete da zaobiđete – morate da prođete kroz njega“, rekao je Rasti, dodajući da se nada da će ljudi shvatiti ko je Andrea zapravo bila – „divna, brižna, puna ljubavi i ostvarena osoba koja je neizmerno patila“.
Rasti takođe naglašava da Andrea godinama nosi teret svojih postupaka, koji je veći od svega što je on ikada doživeo. „Po mom mišljenju, ona to ne zaslužuje. Zaslužuje da bude osoba kakva jeste, a ne da ceo život nosi teret postupaka koji su se dogodili samo zato što nismo uspeli da joj obezbedimo adekvatnu mentalnu zdravstvenu negu“, rekao je.
Incident se dogodio 20. juna 2001. godine, kada je policija pozvana u porodičnu kuću Jejtsovih u Teksasu. Andrea je sama pozvala hitnu pomoć i, kada su policajci stigli, zatekli su je ispred kuće u mokroj odeći. „Upravo sam ubila svoju decu“, navodno je rekla policiji. Prema izveštajima, Andrea je decu potapala jedno po jedno, a zatim ih položila na bračni krevet i prekrila čaršavom pre nego što je pozvala hitnu pomoć. U kasnijim izjavama, rekla je da je verovala da je ubistvo jedini način da ih spasi od Satane.
Andrea je tokom suđenja svedočila da je verovala da su njena deca grešna i da ih je na taj način pokušala spasti od večne propasti. Danas, Rasti Jejts godišnje posećuje Andreu u psihijatrijskoj ustanovi u Teksasu. Iako su se razveli 2005. godine, on ističe da je svaki kontakt s njom podsetnik na tragediju koja nikada ne može biti u potpunosti zaboravljena. „Andrea i ja smo se uvek dobro slagali. To je period života koji oboje čuvamo. Ona je jedina osoba sa kojom mogu da razgovaram o tim godinama“, rekao je Rasti.
Ova tragedija je otvorila važnu diskusiju o mentalnom zdravlju, naročito u kontekstu postporođajnih poremećaja. Rasti Jejts se nada da će ljudi shvatiti važnost pružanja adekvatne mentalne zdravstvene nege i podrške onima koji pate. Njegova priča o oprostu i razumevanju takođe ukazuje na to kako je važno razgovarati o mentalnim bolestima i njihovim posljedicama, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. Rasti je, uprkos gubitku, pronašao način da razgovara o svojoj patnji i patnji svoje bivše supruge, istovremeno pokazujući ljudsku stranu ove potresne priče.
