SPC danas obeležava Vozdviženje časnog Krsta, praznik poznat i kao jesenji Krstovdan. Ovaj praznik ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, a mnogi vernici ga slave kao svoju krsnu slavu. U crkvenom kalendaru, jesenji Krstovdan je označen crvenim slovom, što ukazuje na njegovu važnost, a takođe je i dan posta.
Na ovaj dan se obeležava pronalazak časnog Krsta, krsta na kojem je raspet Isus Hristos na Golgoti, kao i njegov povratak iz Persije u Jerusalim. Priča o pronalasku Krsta vezana je za Svetu caricu Jelenu, koja je tokom svog putovanja po Svetoj zemlji odlučila da pronađe časni Krst Hristov. Prema predaji, jedini koji je znao gde se Krst nalazi bio je starac Jevrejin po imenu Juda. On je, pod pritiskom carice, otkrio da je Krst zakopan ispod hrama Venerinog, koji je podigao car Adrijan na Golgoti.
Carica Jelena je naredila da se sruši taj idolski hram, a tokom iskopavanja pronađena su tri krsta. U trenutku kada je carica bila u nedoumici kako da prepozna pravi Krst Hristov, dogodio se čudan slučaj. Prolazeći pored mesta gde su se krstovi nalazili, pratnja je nosila mrtvaca. Tada je patrijarh Makarije predložio da se na mrtvaca postave krstovi redom, kako bi se otkrio onaj koji daje život. Prvi i drugi krst nisu imali efekta, ali kada je treći krst postavljen na mrtvaca, on je oživeo. Ovaj događaj je bio signal da je to časni i životvorni krst na kojem je Isus Hristos bio raspet.
Nakon što je Krst bio prepoznat, stavljen je i na bolesnu ženu koja je odmah ozdravila. U tom trenutku, patrijarh je podigao krst da ga sav narod vidi, a okupljeni vernici su uplakani pevali: „Gospode pomiluj!“ Carica Jelena je zatim napravila kovčeg od srebra u koji je položila časni Krst.
Međutim, istorija Krsta nije se tu završila. Car Hozroj je, osvajajući Jerusalim, odveo mnoge ljude u ropstvo i odneo Krst Gospodnji u Persiju. Tamo je Krst ležao 14 godina sve do 628. godine, kada je grčki car Iraklije pobedio Hozroja i sa slavom vratio Krst u Jerusalim. U trenutku kada je ušao u grad, Iraklije je nosio Krst na svojim leđima, ali je ubrzo stao i nije mogao da napravi ni jedan korak. Patrijarh Zaharija je tada video anđela koji je sprečavao cara da ide u raskošnom odelu pod Krstom, baš kao što je Gospod hodio, bos i ponižen. Ova vizija je bila objavljena caru, koji se zatim svuče i, oblačeći skromne stvari, bosonog uze Krst i iznese ga na Golgotu, gde je položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje: jesenji Krstovdan 27. septembra i zimski Krstovdan 18. januara. Ovaj veliki praznik predstavlja simbol vere, nade i ljubavi među pravoslavnim vernicima, a obeležava se različitim običajima i tradicijama širom sveta. Veruje se da na ovaj dan mnogi ljudi obnavljaju svoju duhovnost i čine dobra dela, oslanjajući se na snagu i simboliku časnog Krsta.
U današnjem vremenu, Krstovdan je prilika da se vernici okupe, mole i obnavljaju svoju veru. Praznik podseća sve nas na važnost ljubavi, saosećanja i zajedništva, kao i na snagu koju nam daje vera u teškim trenucima. Kroz obeležavanje ovog značajnog dana, pravoslavni vernici nastoje da prodube svoj odnos prema Bogu i tradiciji, čuvajući duh zajednice i jedinstva među sobom.
