Danas, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog apostola i jevanđelista Marka, osećamo posebnu bliskost s nebesima, a duša vernog naroda teži ka večnom i svetom. Sveti Marko predstavlja uzor služenja, odanosti i hrabre ljubavi prema Gospodu, ljubavi koja se daje bezrezervno, dušom i telom.
Sveti Marko, duhovni sin apostola Petra, bio je ključna figura u ranoj Crkvi. Kao saputnik apostola Petra, imao je privilegiju da svedoči i zabeleži reči i dela Spasitelja, što je rezultiralo nastankom Jevanđelja po Marku, jednog od četiri sveta Jevanđelja koja čine temelj Hristove istine. U Rimu, gde su se okupljali verni u okolini apostola Petra, Marko je bio pozvan da zabeleži život i čuda Isusa Hrista. Ova reč koju je zabeležio potvrđuje i sam apostol Petar, osnažujući veru hrišćana.
Međutim, Markova misija se ne završava samo na pisanju Jevanđelja. Poslan od apostola Petra, on postaje prvi episkop Misira — zemlje koja je tada bila prekrivena mrakom idolopoklonstva. Ipak, uz Božiju pomoć, Marko je uspeo da osvetli narode Libije, Amonikije i Pentapolja. Njegova misija ga vodi u Aleksandriju, gde započinje novo poglavlje u hrišćanskoj istoriji.
U Aleksandriji, Sveti Marko je osnovao Crkvu Božiju, postavljajući episkope, sveštenike i đakone, učvršćujući vernike u pravoslavnoj veri i potvrđujući reč Božiju znamenjima i čudesima. Kako je broj hrišćana rastao, tako su se probudile sile zla. Neznabošci su ga uhvatili i vukli ulicama Aleksandrije, vičući pogrdne reči.
Sveti Marko, uprkos fizičkim patnjama, nije bio sam. U svojoj tamnici, anđeo Gospodnji se javlja njemu, a zatim i sam Hristos, govoreći mu: „Mir tebi, Marko, jevanđeliste moj.“ Marko mu odgovara: „Mir i Tebi, Gospode moj Isuse Hriste.“ Ova scena pokazuje duboku veru i hrabrost Svetog Marka, koja je ostala postojana uprkos nevoljama.
Sledećeg dana, suočio se s istim bolnim putem. Njegova duša je već bila uzneta, i sa blagim glasom predaje svoj duh Bogu: „U ruke Tvoje, Gospode, predajem duh moj!“ Njegovo sveto telo je časno sahranjeno od strane vernih, a njegove mošti su postale izvor isceljenja za ljude svih vremena. Sveti Marko, kao prvi jevanđelista Misira i apostol neustrašive vere, ostaje svetionik onima koji svedoče Hrista u ovom svetu.
Na današnji dan, sećanje na njegovu žrtvu i reči podseća nas na to da je svaka svetlost koja dolazi iz tame dar od Gospoda. Kroz reč Jevanđelja koje nam je ostavio Sveti Marko, možemo pronaći put, istinu i život. Njegov primer nas ohrabruje da i mi budemo svetlost u tami, kao i on, i da s ljubavlju i hrabrošću svedočimo o Hristu.
Sveti Marko nas uči da istinska vera zahteva posvećenost i hrabrost, a njegova misija u Aleksandriji pokazuje kako se Božija reč širi čak i u najmračnijim vremenima. Njegovo nasleđe živi kroz vekove, inspirišući generacije da slede njegov put i da se bore protiv nepravde i zla.
U ovoj svetoj prilici, ne zaboravimo da se molimo za snagu i hrabrost da sledi njegov primer. Neka nas Sveti Marko vodi ka dubljem razumevanju Božije reči i neka nas inspiriše da budemo svetlost u svetu, donoseći nadu i ljubav svakom ko nas okružuje.
