SPC danas slavi praznik posvećen roditeljima Svetog Jovana Preteče i Krstitelja – Svetom proroku Zahariju i pravednoj Jelisaveti. Ovaj praznik je značajan u pravoslavnoj tradiciji i obeležava se s posebnim poštovanjem. Zaharije je bio načelnik sveštenika, koji je obavljao svoju službu u hramu Jerusalimskom. Njegova žena, Jelisaveta, bila je kći Sovije, sestre Svete Ane, majke Bogorodice.
Zaharija je bio sveštenik u vreme cara Iroda, poznatog po svojim zločinima, uključujući ubistvo nevine dece. U jednom trenutku, dok je služio u hramu, Zahariji se javio anđeo Božji. Ovaj susret ga je uplašio, ali anđeo mu je rekao: „Ne boj se, Zaharija“ (Lk. 1). Tada mu je otkrio da će mu žena Jelisaveta roditi sina, iako su oboje bili već u godinama.
Međutim, Zaharija je posumnjao u reči anđela i upitao ga kako je to moguće. Na to mu anđeo odgovara: „Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom“. Usled ovog neverovanja, Zaharija je izgubio mogućnost govora i ostao je nem sve do rođenja svog sina. Kada se Jovan rodio, Zaharija je na daščici napisao: “Jovan mu je ime”, nakon čega su mu se otvorila usta i započeo je da veliča Boga.
U trenutku kada je Gospod Isus došao na svet, Irod je, saznajući za ovu vest, počeo da ubija nevinu decu u Vitlejmu. U tom haosu, Irod je poslao vojnike da pronađu i ubiju Jovanovog sina. Kada je Jelisaveta videla vojnike, uze Jovana u ruke i pobegla s njim, bežeći po kamenitim i pustim mestima. U očaju, povika: „Goro Božja, primi mater s detetom!“
Na njenu molitvu, stena se otvorila i sakrila je majku i dete. Irod, besan što Jovan nije uhvaćen, naredio je da se Zaharija ubije pred oltarom. Njegova krv prolila se po mermeru, stvrdnuvši se kao kamen, ostavljajući tako svedočanstvo o zločinu. Na mestu gde su se Jelisaveta i Jovan sklonili, otvorila se pećina, iz koje je proizašla voda i izrasla palma, sve to Božjom voljom.
Nakon 40 dana od smrti Zaharije, preminula je i Jelisaveta. Ova priča o Zahariji i Jelisaveti, kao i njihovom sinu Jovanu, oslikava duboku vezu između vere, porodičnih vrednosti i Božje intervencije u ljudskim životima. U pravoslavlju, oni se smatraju simbolima izdržljivosti i posvećenosti, a njihov život služi kao inspiracija mnogim vernicima.
Danas se vernici okupljaju u crkvama, moleći se i sećajući se svetih Zaharije i Jelisavete. Njihov praznik ne obeležava samo rođenje Jovana, već i snagu vere koja prevazilazi sve prepreke. Kroz vekove, priče o svetim ličnostima kao što su Zaharija i Jelisaveta postale su deo duhovnog nasleđa pravoslavnog sveta.
Ovaj dan je prilika za refleksiju o važnosti porodice, roditeljstva i odanosti Bogu. Praznik nam podseća na to koliko je važno verovati u Božije planove, čak i kada se čine nejasnima ili nemogućima. Kroz život Zaharije i Jelisavete, vernici su uvereni da Božija milost može doneti čuda, čak i u najtežim okolnostima.
U ovoj svetoj tradiciji, Zaharija i Jelisaveta se ne poštuju samo kao roditelji Svetog Jovana, već i kao primeri kako poverenje u Boga može doneti plodove, čak i kada je sve protiv nas. Ovaj praznik nas poziva da se osvrnemo na naše vlastite živote i preispitamo koliko smo spremni da verujemo i tražimo Božiju volju, bez obzira na okolnosti.
