Mala Gospojina, koja se obeležava danas, jedan je od 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru, označenih crvenim slovom. Ovaj praznik se slavi kao dan rođenja Presvete Bogorodice, a prema tradiciji, roditelji Bogorodice, Joakim i Ana, živeli su u Nazaretu i dobili su Mariju u poznim godinama, posle pet decenija braka. Praznik Marijinog rođenja obeležava se 21. septembra, ali nije poznato od kada se tačno slavi.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar, kralj Milutin, posvetio je crkvu u kompleksu studeničkog manastira Bogorodičinim roditeljima, čime je dodatno istakao važnost ovog praznika. Mnogi ljudi, posebno mladi, raduju se Maloj Gospojini i posećuju svetinje. U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju i novim počecima. Porodice se okupljaju, a u nekim krajevima se održavaju malogospojinski vašari, što dodatno doprinosi veselju i prazničnom raspoloženju.
Verovanje je da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na današnji praznik bude vedro bez oblaka i ako se sunce vidi veći deo dana. Na Malu Gospojinu, kao i na Veliku Gospojinu, postoje određene zabrane koje se poštuju u narodu.
U skladu sa tradicijom, žene na današnji dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš ili obavljaju druge fizičke poslove. Postoji uverenje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Takođe, nije preporučljivo započinjati nove poslove, već ih treba odložiti za naredne dane.
Mala Gospojina se u srpskoj tradiciji smatra i krajem leta i početkom jeseni. Ljudi su verovali da tada počinje period kada se „uzima zimsko ruho“, što simbolizuje mir i pripremu prirode za zimu. Običaj je da se na ovaj dan ne radi ništa teško u polju, već da se porodica okuplja oko trpeze i molitve.
Ovaj praznik posebno svetkuju devojke i žene. One obavezno odlaze u crkvu na liturgiju i upućuju molitve Presvetoj Bogorodici, koja je zaštitnica žena i dece. U narodu se veruje da deca koja se rode na Malu Gospojinu imaju posebnu zaštitu i blagoslov Majke Božije.
Veruje se takođe da na dan rođenja Presvete Bogorodice ništa ne bi trebalo davati iz kuće, kako sreća ne bi „izašla“. Mnoge porodice u Srbiji Malu Gospojinu slave kao krsnu slavu, što dalje ukazuje na značaj ovog dana u svakodnevnom životu ljudi.
Praznik je duboko ukorenjen u srpskoj kulturi i tradiciji, a običaji koji ga prate često se prenose s generacije na generaciju. Ljudi se okupljaju, dele radost i veruju da će im ovaj praznik doneti blagoslove i sreću u narednim danima. U mnogim mestima, Mala Gospojina je prilika za okupljanje porodica, prijatelja i komšija, što dodatno doprinosi jačanju zajedništva i solidarnosti u zajednici.
U zaključku, Mala Gospojina nije samo verski praznik, već i dan koji nosi sa sobom bogatu tradiciju, običaje i verovanja koja su deo identiteta srpskog naroda. Ovaj dan simbolizuje povezanost s prirodom, porodicom i duhovnošću, a njegovo obeležavanje doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa srpske zajednice. U tom smislu, Mala Gospojina ostaje važan deo srpskog kolektiviteta, a njeni običaji i tradicije nastavljaju da žive u srcima i sećanjima ljudi.
