Danas je u Svečanoj sali Matice srpske održana svečana akademija povodom obeležavanja dana Biblioteke Matice srpske, najstarije književne, kulturne i naučne institucije u Srbiji. Ova proslava je posebno značajna jer se održava na dan kada je 1864. godine doneta odluka o preseljenju Matice srpske i njene biblioteke iz Pešte u Novi Sad.
U programu je učestvovao Hor Karlovačke bogoslovije, a prisutnima je prikazan i film „Trag“, koji obeležava dva veka postojanja Matice srpske, uz poruku „sad i odsad, bez prestanka za svagda“. Ova svečanost okupila je brojne zvanice koje su imale priliku da čuju istaknute govore zvaničnika o značaju i ulozi Biblioteke Matice srpske.
Mitropolit bački, gospodin dr Irinej, blagoslovio je skup, dok je profesor dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, u svom obraćanju istakao da je tokom 200 godina postojanja, kultura knjige bila u fokusu delovanja Matice. On je napomenuo da je opstanak Matice srpske u velikoj meri zavisio od promovisanja knjige i njenog dostupnog čitanja. Stanić je naglasio značaj medijske komunikacije i saradnje između biblioteka, posebno između Narodne biblioteke u Beogradu i Biblioteke Matice srpske.
Upravnik Biblioteke Matice srpske, Selimir Radulović, izneo je podatke o radu u prethodnoj godini. On je istakao da je u skladu sa programom rada primljeno 50.000 publikacija, a da je 8.000 knjiga prosleđeno Narodnoj biblioteci u Beogradu, 2.500 knjiga na Kosovo i 3.000 knjiga u Republiku Srpsku. Radulović je naglasio da Biblioteka deluje kao jedinstveno „knjigohranilište“ koje se prilagođava savremenim tehnologijama, ali i čuva knjigu kao kulturno nasleđe.
Predsednica Pokrajinske vlade, Maja Gojković, potvrdila je važnost Biblioteke Matice srpske kao čuvara srpske kulture, naglašavajući da je to mesto gde se susreću ideje i razmenjuju misli. Gojković je istakla da Biblioteka sadrži četiri miliona publikacija na više od 100 svetskih jezika i da će Pokrajinska vlada i dalje biti partner institucijama koje čuvaju kulturu.
Ministar kulture Republike Srbije, Nikola Selaković, ukazao je na to da je Biblioteka Matice srpske ključni faktor u očuvanju identiteta naroda. On je naglasio da je biblioteka rasla sa narodom i ostala dosledna svom pozivu, služeći kao oslonac i svedočanstvo nacionalne kulture.
U okviru svečane akademije, istaknuta umetnica Ivana Žigon obradovala je prisutne recitovanjem „Gračanice“ Desanke Maksimović, čime je dodatno obogatila događaj. Tokom svečanosti, Blagoju Bakoviću, poznatom srpskom pesniku i ovogodišnjem dobitniku „Zlatne knjige Biblioteke Matice srpske“, uručena je nagrada. Baković je jedan od najnagrađivanijih pesnika, čije su pesme prevođene na više od 30 jezika i zastupljene u brojnim antologijama.
Pored toga, dodeljene su i Zahvalnice Biblioteke Matice srpske pojedincima i institucijama koje su doprinele njenom radu, uključujući Olgu Rudolf, Svetlanu Vučković, Narodnu biblioteku „Radoje Domanović“ u Leskovcu i Narodnu biblioteku u Trebinju. Ova svečanost je još jednom pokazala da Biblioteka Matice srpske ostaje ključna institucija u očuvanju i promovisanju srpske kulture i jezika, čime se potvrđuje njen značaj u društvu.
Biblioteka Matice srpske, kao središte znanja i kulture, nastavlja da igra važnu ulogu u životu srpskog naroda, čuvajući nasleđe i podstičući buduće generacije da se bave književnošću i istraživanjem. Svečana akademija je bila prilika da se osvrnemo na bogatu istoriju ove institucije, ali i da se okrenemo budućnosti, koja nosi nove izazove i mogućnosti za razvoj kulture i obrazovanja.
