Akademik i predsednik Naučnog saveta za metodologiju veštačke inteligencije i kognitivnih istraživanja Ruske akademije nauka, Vladislav Lektorski, upozorio je na ozbiljne posledice koje može imati široka upotreba veštačke inteligencije među decom. Prema njegovim rečima, korišćenje sistema veštačke inteligencije, poput Čet Dži-Pi-Ti-ja, može dovesti do gubitka sposobnosti kritičkog razmišljanja kod učenika, što je posebno zabrinjavajuće u kontekstu obrazovanja.
Lektorski je istakao da postoji opasnost da deca postanu sklona slepom verovanju u informacije koje dobijaju od veštačke inteligencije. Kao primer, naveo je situaciju u kojoj bi učenik mogao poverovati u netačnu tvrdnju, poput one da je 2 puta 2 jednako 5, samo zato što je to rekla veštačka inteligencija. Ova situacija bi mogla imati dalekosežne posledice na obrazovni sistem i sposobnost dece da samostalno razmišljaju.
On je naglasio da savremeni obrazovni izazov nije samo prenos znanja, već i razvoj sposobnosti kritičkog mišljenja kod učenika. U današnjem svetu, gde se informacije brzo šire putem interneta i veštačke inteligencije, važno je da učenici nauče da prepoznaju i analiziraju informacije, umesto da ih pasivno prihvataju.
„Neko ko radi u oblasti obrazovanja je nedavno rekao: ako je student navikao da veruje veštačkoj inteligenciji, onda ako mu veštačka inteligencija kaže da je 2 puta 2 jednako 5, poverovaće u to i misliti da je to istina. To je užasna stvar, to apsolutno ne sme da se radi“, rekao je Lektorski. Ova izjava ukazuje na to koliko je važno da se učenici nauče da preispituju i kritički analiziraju informacije koje primaju.
Prema Lektorskom, neophodno je povući granicu između toga gde bi veštačka inteligencija mogla da se koristi i gde bi to bilo potpuno neprihvatljivo. On veruje da bi se obrazovni sistemi trebali prilagoditi novim izazovima koje donosi tehnologija, a istovremeno osigurati da učenici ne izgube sposobnosti koje su ključne za njihovu budućnost.
U današnjem svetu, tehnologija i veštačka inteligencija postaju sve prisutnije u obrazovanju. Mnogi učenici koriste razne platforme kako bi dobili odgovore na pitanja i rešavali zadatke. Međutim, ova praksa može dovesti do smanjenja sposobnosti kritičkog razmišljanja. Učenici koji se oslanjaju na veštačku inteligenciju da im pruži odgovore mogu postati manje sposobni da samostalno razmišljaju i analiziraju informacije.
Kao rešenje, Lektorski predlaže da se razvije svest o važnosti kritičkog mišljenja i samostalnog razmišljanja među učenicima. Obrazovni sistem bi trebao da se fokusira na podsticanje radoznalosti i analitičkog razmišljanja, a ne samo na prenošenje informacija. Učenici bi trebali da budu ohrabreni da preispituju i kritički analiziraju informacije koje dobijaju, bilo da dolaze od učitelja, knjiga ili veštačke inteligencije.
Na kraju, važno je napomenuti da veštačka inteligencija ima potencijal da unapredi obrazovanje, ali je od suštinskog značaja da se koristi na pravi način. Obrazovni sistemi moraju biti spremni da se prilagode novim tehnologijama, ali i da zaštite sposobnosti kritičkog razmišljanja kod učenika. Samo tako će buduće generacije biti spremne da se suoče sa izazovima koje donosi savremeni svet.
U svetu koji se rapidno menja, sposobnost kritičkog mišljenja postaje sve važnija. Kako bi se osigurala budućnost, potrebno je da obrazovni sistemi prepoznaju značaj ove veštine i da se bore protiv opasnosti koju predstavlja pasivno prihvatanje informacija. U tom smislu, ključna je uloga kako učitelja, tako i tehnologije, da se osigura da učenici ostanu aktivni učesnici u procesu učenja.
