U istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, otkriveno je da deca konzumiraju značajno više kalorija nakon što odgledaju samo pet minuta reklama za brzu hranu. Rezultati su pokazali da su mladi ljudi, koji su bili izloženi reklamama za proizvode bogate zasićenim mastima, šećerom i soli, u proseku uneli 130 dodatnih kalorija, što odgovara otprilike dve kriške hleba.
Istraživanje je obuhvatilo 240 dece uzrasta od sedam do 15 godina iz škola u Mersisajdu. U okviru studije, deca su u dve prilike gledala pet minuta reklama za brzu hranu, a zatim i reklame za nehranjive proizvode. Nakon gledanja reklama, učesnicima su ponuđene grickalice poput grožđa ili čokoladica, a kasnije i obrok koji je uključivao razna slana, slatka i zdrava jela.
Autori istraživanja su zabeležili da su deca nakon izlaganja reklamama za brzu hranu konzumirala 58 kalorija više u grickalicama i dodatnih 73 kalorije tokom ručka u poređenju sa situacijom kada su gledali reklame koje nisu vezane za hranu. Ovaj nalaz je značajan jer ukazuje na to da reklame za hranu direktno utiču na prehrambene izbore dece.
Istraživanje, koje će biti predstavljeno na Evropskom kongresu o gojaznosti u Malagi, pokazuje da je uticaj na unos kalorija bio sličan bez obzira na to da li su se reklame odnosile na specifične proizvode ili su bile generičke reklame brendova brze hrane. Glavna autorka studije, profesorka Ema Bojland sa Univerziteta u Liverpulu, istakla je da je ovo prva studija koja pokazuje da oglašavanje brendirane hrane ima značajan uticaj na to šta deca jedu.
Bojland je naglasila da deca ne samo da jedu više odmah nakon gledanja reklama za hranu, već da su zapravo jela više i tokom ručka, nekoliko sati nakon izlaganja reklamama. Hrana koju su deca jela nije bila ista kao ona koja je prikazana u reklamama i bila je predstavljena bez informacija o brendu. To sugeriše da reklame ne podstiču decu samo da kupe određenu hranu, već im daju podsticaj da konzumiraju ono što je dostupno.
Helen Stjuart, službenica za unapređenje zdravlja na britanskom Kraljevskom koledžu za pedijatriju i zdravlje dece, komentarisala je da je gojaznost kod dece i dalje problem koji je „tvrdoglav“ i naglasila da je rešenje ove krize nemoguće bez uvođenja neophodnih mera, kao što su propisi koji se odnose na prehrambenu industriju. Ove informacije dodatno naglašavaju potrebu za regulacijom oglašavanja hrane usmerene ka deci, kako bi se smanjila konzumacija nezdravih proizvoda i poboljšalo opšte zdravlje mladih.
