Više od 150 ruskih turista trenutno se nalazi u teškoj situaciji, zarobljeni na kruzeru u blizini katarske luke Doha. Ova situacija nastala je zbog aktuelnog vojnog sukoba izazvanog američko-izraelskim napadom na Iran, što je poremetilo putničke rute širom Bliskog istoka. Putnici su se obratili medijima, izražavajući zabrinutost zbog nedostatka informacija i pomoći od strane organizatora krstarenja i ruske ambasade u Kataru, što ih je primoralo da čekaju u neizvesnosti.
Kruzer „Selestijal Džurnej“, u vlasništvu grčke kompanije „Selestijal Kruzis“, isplovio je iz Dubaija 23. februara i trebalo je da se vrati istam u ponedeljak, ali je morao da pristane u Dohi 28. februara zbog zatvaranja brodskih puteva od strane vlasti usled vojne operacije protiv Irana. Tokom tog dana, putnici su izvestili o sirenama za vazdušnu opasnost i videli su kako katarska protivvazdušna odbrana presreće iranske rakete, što je dodatno pojačalo stres i strah među putnicima.
Putnici, među kojima su i porodice sa malom decom, suočavaju se s velikim stresom. Polina iz Moskve izjavila je da su deca na brodu počela da plaču, a roditelji su pokušavali da ih smire. Ona je takođe napomenula da je među putnicima registrovano oko 155 ruskih državljana, ali se procenjuje da bi pravi broj mogao biti bliži 170, uz dodatak državljana Kazahstana, Uzbekistana i nekoliko evropskih zemalja.
Situacija je posebno teška za porodice sa decom. Polina je navela da njen suprug može raditi odatle, ali da njihova trogodišnja ćerka ne može da razume šta se dešava i oseća se napeto. Dodatni stres predstavlja i to što je devojčica dobila temperaturu od 39 stepeni. Radmila, još jedna putnica, izjavila je da su u početku primili vrlo malo informacija od ruske ambasade, ali nakon što su se žalili putem društvenih mreža, ponuđen im je besplatan smeštaj u hotelu u Dohi, zajedno sa tri obroka dnevno počevši od subote.
Putnici su izrazili zabrinutost zbog malog broja informacija koje su dobijali i osjećaja napuštenosti. Prema njihovim rečima, drugi narodi su već evakuisali svoje građane, dok je Rusija ostavila svoje turiste da se suoče sa ovom situacijom sami. Na društvenim mrežama, stotine ruskih turista mole za pomoć i evakuaciju, osećajući se ignorisano od strane svoje vlade.
Ova situacija ukazuje na šire probleme u vezi sa bezbednošću putovanja u regionima pogođenim sukobima, kao i na potrebu za bržom i efikasnijom reakcijom vlada na krize koje se brzo razvijaju. Putnici na brodu, koji su se našli u ovakvoj situaciji, traže hitne mere i pomoć kako bi se što pre vratili kući i izbegli dodatne stresove i opasnosti. U međuvremenu, turisti nastavljaju da čekaju u neizvesnosti, nadajući se rešenju svoje situacije.
