Nacrt zakona o lukama u Crnoj Gori postao je povod za organizaciju okruglog stola na kojem je izražen jedinstven stav Zajednice opština Crne Gore. Sanja Živković, sekretarka Odbora za komunalne poslove i životnu sredinu Zajednice, istakla je da upravljanje lukama od lokalnog značaja mora biti u nadležnosti opština.
Živković je podsetila da je krajem 2024. godine šest primorskih opština pokrenulo inicijativu za izmene zakona o morskom dobru, planiranju prostora i izgradnji objekata, kao i zakona o lukama. Cilj ove inicijative je decentralizacija i prenos ovlašćenja za upravljanje lukama na lokalne samouprave, što je praksa koja već funkcioniše u zemljama poput Hrvatske, Albanije i Italije. Predloženo je da se upravljanje lukama poveri opštinskim organima, a da ostvareni prihodi idu u budžete jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji luke nalaze. Ovakvim rešenjem sredstva bi se vraćala tamo gde su ostvarena, što bi omogućilo ulaganja u najpotrebnije projekte, kao što su razvoj infrastrukture, očuvanje prostora i poboljšanje kvaliteta života građana.
Živković je naglasila da principi Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, koju je Crna Gora ratifikovala, jasno definišu da javne poslove treba da obavljaju organi vlasti najbliži građanima, uz poštovanje kriterijuma efikasnosti i ekonomičnosti. Takođe, Ustav Crne Gore garantuje ovo pravo. Na osnovu ovih principa i Memoranduma o saradnji potpisanog između Vlade Crne Gore i svih jedinica lokalne samouprave u decembru 2024. godine, Zajednica opština smatra da je vreme za pokretanje procesa stvarne decentralizacije.
U prethodnom periodu, do 1992. godine, upravljanje morskim dobrom je bilo decentralizovano, ali je kasnija centralizacija dovela do formiranja javnog preduzeća „Morsko dobro“, koje do danas nije usklađeno sa obavezama o reorganizaciji u privredno društvo. Ova situacija dovodi u pitanje pravnu valjanost mnogih odluka, a istovremeno se propušta prilika da se sredstva ostvarena korišćenjem morske obale i luka pravedno vrate lokalnim zajednicama.
Živković je istakla da je u poslednje tri godine tek četvrtina prihoda od upravljanja morskom obalom vraćena u infrastrukturne projekte opština južnog regiona, iako se najveći deo tih prihoda ostvaruje upravo u tom regionu. Takva praksa ne doprinosi ravnomernom razvoju, produbljuje razlike među opštinama i smanjuje mogućnost lokalnih zajednica da planiraju i uređuju prostor prema potrebama svojih građana i privrede.
U Zajednici opština veruju da će Skupština i Vlada Crne Gore uvažiti iznete argumente i prepoznati da decentralizacija nije pretnja, već prilika da opštine i država zajedno rade na dobrobiti građana i pravičnom razvoju celog primorja. Ova inicijativa predstavlja važan korak ka jačanju lokalne samouprave i obezbeđivanju da se resursi i prihodi koriste na način koji najbolje odgovara potrebama lokalnih zajednica.
Decentralizacija upravljanja lukama mogla bi da doprinese ne samo efikasnijem korišćenju resursa, već i povećanju transparentnosti u radu lokalnih vlasti. Građani bi imali više mogućnosti da utiču na odluke koje se tiču njihovih zajednica, što bi moglo dovesti do većeg nivoa angažovanosti i participacije u lokalnim pitanjima.
U svetlu ovih argumenata, Zajednica opština poziva na hitnu akciju i donošenje zakonskih izmena koje bi omogućile ovaj proces decentralizacije. Samo tako će se obezbediti pravičan razvoj i bolja budućnost za sve opštine na crnogorskom primorju.
