Deficit republičkog budžeta u Srbiji za 11 meseci 2025. godine iznosio je 79,6 milijardi dinara, što predstavlja značajno smanjenje u odnosu na planirani deficit od 194 milijarde dinara. Ova informacija je objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva finansija. U ovom periodu, ukupni prihodi državnog budžeta ostvareni su u iznosu od 2.056,7 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili 2.136,3 milijardi dinara.
U novembru 2025. godine, deficit je iznosio 2 milijarde dinara. Tokom ovog meseca, prihodi su naplaćeni u iznosu od 227,1 milijardi dinara, pri čemu su poreski prihodi činili 150,5 milijardi dinara. Ovi podaci ukazuju na to da je Srbija uspela da postigne bolji rezultat u upravljanju javnim finansijama nego što je to bilo predviđeno, što može biti rezultat različitih ekonomskih mera i reformi koje su sprovedene tokom godine.
Analizirajući ovu situaciju, važno je napomenuti da su prihodi budžeta veći od onih u prethodnim godinama, što može biti posledica povećanja poreskih stopa ili boljeg prikupljanja poreza. Smanjenje deficita u odnosu na plan može biti pozitivna vest za ekonomiju Srbije, jer ukazuje na bolju kontrolu troškova i potencijal za buduće investicije.
Naime, deficit predstavlja razliku između prihoda i rashoda budžeta, a ukoliko su rashodi veći od prihoda, dolazi do zaduženja države kako bi se pokrili ti troškovi. Smanjenje deficita može doprineti stabilnosti ekonomije, smanjenju javnog duga i povećanju poverenja investitora. U slučaju Srbije, ovakvi rezultati mogu ukazivati na to da se planovi za fiskalnu konsolidaciju i reforme u javnim finansijama sprovode uspešno.
U istom kontekstu, treba napomenuti da je snižavanje deficita važno ne samo za stabilnost ekonomije, već i za potencijalno poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje. Ako Srbija nastavi da smanjuje svoj deficit i upravlja javnim dugom na održiv način, to može dovesti do smanjenja troškova zaduživanja i povećanja investicija iz inostranstva.
Takođe, u novembru su zabeleženi značajni prihodi od poreza, što ukazuje na to da su građani i preduzeća u Srbiji možda u boljoj finansijskoj situaciji nego ranije. Ova situacija može biti rezultat oporavka ekonomije nakon krize izazvane pandemijom COVID-19, kao i povoljne situacije na tržištu rada.
U ovom trenutku, ključno je da se nastavi sa sprovođenjem mera koje će podržati rast privrede i povećati efikasnost javnog sektora. To podrazumeva i dalju reformu poreskog sistema, smanjenje birokratije i unapređenje poslovnog okruženja. U tom smislu, vlada bi trebala da nastavi sa radom na privlačenju stranih investicija i podršci domaćim preduzećima, kako bi se osigurao održiv ekonomski rast.
Osim toga, važno je da se u budućnosti razmatraju i alternativni izvori prihoda, poput razvoja sektora usluga, turizma i inovacija, koji mogu doprineti diversifikaciji ekonomije. S obzirom na trenutne trendove, očigledno je da Srbija ima potencijal za rast, ali je važno da se sačuva stabilnost javnih finansija i da se nastavi sa odgovornim upravljanjem resursima.
U zaključku, podatak o smanjenju deficita republičkog budžeta za 2025. godinu predstavlja pozitivan signal za ekonomsku stabilnost Srbije. Kontinuirano praćenje budžetskih prihoda i rashoda, kao i sprovođenje odgovarajućih mera fiskalne politike, ključni su za održavanje ovog trenda i obezbeđivanje dugoročne ekonomske održivosti.
