Zemlje učesnice Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, koji se održao u Odesi, usvojile su deklaraciju koja poziva međunarodnu zajednicu na jačanje podrške Ukrajini i pojačanje sankcija protiv Rusije. Ovaj dokument nije potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, što je izazvalo pažnju medija i analitičara.
Deklaracija, koja je objavljena na zvaničnom sajtu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, naglašava potrebu za podrškom Ukrajini u njenoj borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet. U dokumentu se takođe poziva na uzdržavanje od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći vojnim naporima Rusije, što dodatno oslikava stav zemalja učesnica prema trenutnoj geopolitičkoj situaciji.
Jedan od ključnih elemenata deklaracije je podrška evroatlantskoj integraciji Ukrajine, uključujući i potencijalno članstvo u NATO-u. U tekstu se navodi da članstvo u Alijansi ostaje najbolja bezbednosna opcija za Ukrajinu, što odražava široku podršku zemalja učesnica ovom pristupu. Takođe, naglašava se važnost koordinacije sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije.
Osim toga, učesnici samita su se složili da je neophodno održati i pojačati sankcije protiv Rusije, posebno u bankarskom i energetskom sektoru. Ove sankcije uključuju ograničenja cena nafte i mere protiv ruske tajanstvene flote, s ciljem da se „agresoru oduzmu resursi neophodni za nastavak vođenja rata protiv Ukrajine“. Ova strategija ukazuje na nameru zemalja učesnica da dodatno osnaže pritisak na Rusiju kako bi se okončao sukob u Ukrajini.
U deklaraciji se takođe podržava osnivanje specijalnog tribunala za razmatranje zločina agresije koje je Rusija počinila protiv Ukrajine. Ovaj tribunal bi imao zadatak da istražuje i procesuira odgovorne za zločine, što bi moglo doprineti pravdi i odgovornosti na međunarodnom nivou. Potpisnici su se složili da će raditi zajedno na sprečavanju hibridnih pretnji, a dogovoreno je da se sledeći sastanak održi na nivou relevantnih agencija u Odesi.
Tokom samita, učesnici su razgovarali i o načinima proširenja podrške energetskom sistemu Ukrajine, uključujući angažovanje privatnog sektora za obezbeđivanje potrebne opreme i finansiranja. Ovaj pristup može biti ključan za stabilizaciju ukrajinske ekonomije i energetskih resursa, koje su ozbiljno ugrožene tokom sukoba.
Na ovom samitu su prisustvovali lideri iz različitih zemalja, uključujući predsednicu Moldavije Maju Sandu, predsednika Rumunije Nikušora Dana, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, kao i premijere iz Grčke, Hrvatske i Bugarske. Učestvovali su i visoki zvaničnici iz Albanije i Severne Makedonije, što pokazuje široku podršku regionalnih lidera za Ukrajinu u trenutnom sukobu.
Aleksandar Vučić je izjavio da Srbija nije bila pod pritiskom da potpiše deklaraciju, naglašavajući da su sankcije protiv Rusije u tekstu dokumenta glavni razlog zbog kojeg Srbija nije postala potpisnica. Ova izjava dodatno osvetljava kompleksan odnos Srbije prema situaciji u Ukrajini i njenim međunarodnim partnerima.
S obzirom na sve navedeno, Četvrti samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa u Odesi predstavlja važan korak u jačanju regionalne saradnje i podrške Ukrajini. Iako Srbija nije potpisala deklaraciju, uloga koju igra u ovom kontekstu može biti od značaja za buduće političke i ekonomske odnose u regionu. Ovaj događaj takođe naglašava kako se međunarodna zajednica mobilizuje u cilju rešavanja sukoba i podrške zemljama koje se suočavaju s agresijom.
