Delegacija Nove srpske demokratije (NSD), predvođena poslanikom Velimirom Đokovićem i predsednikom Opštine Pljevlja Dario Vranešem, danas je prisustvovala obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) u Donjoj Gradini. Ova manifestacija se održava svake godine kao podsećanje na stradanja koja su se dogodila između 1941. i 1945. godine, a u ime predsednika Andrije Mandića, delegacija je izrazila svoju podršku i poštovanje prema žrtvama.
Tokom ceremonije, članovi delegacije su podsetili prisutne da je Mandić tradicionalno prisustvovao ovom događaju svake godine, ali da je ove godine spriječila njegova zvanična poseta Kraljevini Španiji. Ova poseta je bila planirana u vreme kada se održavalo obeležavanje Dana sećanja, što je izazvalo zabrinutost među članovima NSD, koji su želeli da istaknu važnost sećanja na žrtve ovog strašnog perioda.
Pomenuta manifestacija je deo šireg konteksta sećanja na žrtve genocida, a nekoliko dana pre ovog događaja, Crna Gora je takođe obeležila Dan sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu. Ova odluka je rezultat Rezolucije koja je usvojena u Skupštini Crne Gore prošle godine. Tim povodom, u Vili Gorica održana je Memorijalna akademija, na kojoj je domaćin bio Mandić.
Pored toga, ispred Hrama Svetog Arhangela Mihaila u Doljanima, uz blagoslov Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija i Njegovog Preosveštenstva Episkopa pakračko-slavonskog Jovana, postavljen je krst iz Jasenovca. Ova simbolična gesta dodatno naglašava značaj sećanja na sve one koji su stradali tokom genocida.
„Večan pomen i spokoj Svetim srpskim novomučenicima jasenovačkim!“, poručili su iz Nove srpske demokratije, ističući važnost sećanja na žrtve i potrebu da se njihova imena ne zaborave. Ovaj događaj je prilika za okupljanje i zajedničko izražavanje poštovanja prema onima koji su izgubili svoje živote, ali i za osnaživanje kolektivne svesti o prošlim stradanjima.
Genocid koji se dogodio u NDH predstavlja jednu od najmračnijih strana u istoriji Balkana. U tom periodu, prema procenama, više od milion Srba, Jevreja i Roma je stradalo od ruku ustaškog režima. Ovakvi događaji ne smeju biti zaboravljeni, a sećanje na njih je ključno za razumevanje savremenih odnosa i društvenih tenzija u regionu.
Obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida ima dvostruku ulogu: ne samo da se odaje počast onima koji su stradali, već i da se podstakne društvena i politička svest o važnosti pomirenja i izgradnje budućnosti bez mržnje i nasilja. U tom smislu, ovakvi skupovi su prilika za dijalog i razumevanje među različitim etničkim i verskim grupama.
U današnjem svetu, gde se često suočavamo sa izazovima kao što su nacionalizam, ksenofobija i netolerancija, sećanje na prošlost može poslužiti kao podsetnik na to koliko je važno raditi na izgradnji društava koja će biti otvorena i inkluzivna. Iz tih razloga, obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida je od suštinske važnosti za sve nas, jer nam pomaže da se suočimo sa prošlošću i radimo na boljoj budućnosti.
Na kraju, važno je napomenuti da se ovakvi događaji ne bi trebali posmatrati samo kao formalnosti, već kao prilike za duboko promišljanje o tome kako možemo učiniti svet boljim mestom, gde će se poštovati ljudska prava svih pojedinaca, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost.
