Najmlađa osoba u Velikoj Britaniji koja je obolela od demencije, 24-godišnji Andre Jaram iz Norfolka, preminuo je krajem decembra 2022. godine. Njegova porodica odlučila je da donira njegov mozak u naučne svrhe, sa ciljem da se unapredi razumevanje ove teške bolesti. Jaram je preminuo 27. decembra u hospisu Prisila Bejkon u Noriču, nakon što mu je dijagnostikovana frontotemporalna demencija uzrokovana mutacijom proteina, svega mesec dana pre nego što je napunio 23 godine. Ova dijagnoza ga je učinila najmlađim pacijentom sa demencijom u Velikoj Britaniji.
Andreovi problemi sa zdravljem počeli su početkom 2022. godine, kada su se pojavili prvi simptomi. Postao je zaboravan i njegovo ponašanje je postalo neuobičajeno. Nakon lekarskih pregleda u Univerzitetskoj bolnici u Noriču, ustanovljeno je neuobičajeno smanjenje moždane mase, a konačna dijagnoza je potvrđena u Kembridžu. Iako je bolest brzo napredovala, Andre je u septembru 2022. godine, prilikom ulaska u dom za negu, još uvek mogao da hoda. Međutim, već mesec dana kasnije bio je vezan za invalidska kolica, prema rečima njegove majke Samante Ferbern.
Samanta je izrazila nadu da će donacija Andreovog mozga pomoći u boljem razumevanju, kako je rekla, „najokrutnije bolesti“. U trenutku kada je preminuo, njegovi najmiliji su se suočili s teškoćama gubitka, ali su takođe želeli da doprinesu naučnom istraživanju, nadajući se da će njihova žrtva pomoći drugima u budućnosti.
Frontotemporalna demencija je oblik demencije koji se često javlja kod mlađih osoba i može uticati na ponašanje, ličnost i jezik. Ovaj oblik demencije nije toliko poznat kao drugi oblici, poput Alzheimerove bolesti, ali je jednako ozbiljan i ima značajan uticaj na kvalitet života obolelih. Sa obzirom na to da se radi o retkom obliku demencije, istraživanja su od suštinskog značaja za razumevanje i razvoj potencijalnih tretmana.
Podaci pokazuju da demencija pogađa približno 850.000 ljudi u Velikoj Britaniji, a očekuje se da će taj broj rasti. Demencija je stanje koje se obično povezuje sa starenjem, ali slučajevi kao što je Andreov pokazuju da ova bolest može pogoditi i mlađe osobe. To izaziva zabrinutost među zdravstvenim stručnjacima i porodicama, koji se bore sa posljedicama koje demencija nosi.
Osim što se bori sa gubitkom svog sina, Samanta se nada da će njen gest donacije pomoći u podizanju svesti o demenciji i njenim simptomima. Ona se zalaže za veće razumevanje ove bolesti i podršku porodicama koje se suočavaju sa sličnim izazovima. U ovom kontekstu, važno je naglasiti da je rani simptomi demencije često teško prepoznati, što može odložiti dijagnozu i lečenje.
Jaramova priča nije samo priča o borbi s bolešću, već je i poziv na akciju za istraživače, zdravstvene radnike i širu javnost. Razumevanje demencije i njenih uzroka je ključno za razvoj bolјih terapija i podrške za obolele i njihove porodice. Donacije, poput one koju je učinila porodica Jaram, igraju važnu ulogu u istraživačkim naporima.
U zaključku, tragedija gubitka mladog života kao što je Andreov postavlja važno pitanje o zdravlju mladih i potrebama za istraživanjem u oblasti demencije. Njegova porodica se nada da će njegov život i njegova borba doneti promene i napredak u razumevanju ove teške bolesti, kako bi se pomoglo onima koji se suočavaju s istim izazovima. U ovom svetlu, svaka donacija i svaki gest podrške su od suštinskog značaja za budućnost istraživanja i lečenja demencije.
