U Srbiji od 1. januara 2024. godine počinje primena mehanizma oporezivanja proizvoda prema količini utrošenog ugljenika za njihovu proizvodnju prilikom uvoza na tržište Evropske unije (EU). Ova mera predstavlja značajan korak ka usklađivanju Srbije sa evropskim standardima zaštite životne sredine, a deo sredstava od prikupljenog poreza će ostati u domaćem budžetu. Sanja Filipović, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka, naglašava važnost ovog mehanizma i njegovu ulogu u smanjenju emisija ugljen-dioksida.
Filipović podseća da je EU još 2005. godine uvela berzu dozvola za emisiju ugljen-dioksida, čime je postavila temelje za dalji razvoj tržišta emisija. „Sada govorimo o već 20 godina postojanja ovog sistema. Primena CBAM-a predstavlja četvrtu fazu razvoja tržišta emisionih dozvola, koja je zvanično počela 2021. godine. CBAM kao mehanizam je stupio na snagu 1. oktobra 2023. godine, a prva faza se sada polako završava,“ izjavila je Filipović u razgovoru za Tanjug.
Mehanizam CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) ima za cilj da odredi cenu poreza za emisiju ugljen-dioksida na određene kategorije proizvoda. Ovi proizvodi uključuju gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električnu energiju, kao i vodonik ili hidrogen. Uvođenjem ovog mehanizma, Srbija se ne samo da usklađuje sa EU, već i doprinosi globalnim naporima za smanjenje emisija štetnih gasova.
Filipović je naglasila da će ova mera imati značajan uticaj na domaću industriju, kao i na konkurentnost srpskih proizvoda na tržištu EU. „S obzirom na to da će se porez obračunavati prema količini ugljenika koja se koristi u proizvodnji, kompanije će biti podstaknute da smanje emisije i pređu na čistije tehnologije. To može dovesti do povećanja investicija u zelene tehnologije i održivu proizvodnju,“ dodala je ona.
Očekuje se da će primena CBAM-a takođe doprineti povećanju svesti o zaštiti životne sredine među potrošačima i proizvođačima u Srbiji. Filipović veruje da će građani postati svesniji uticaja svojih izbora na životnu sredinu, što može dovesti do promena u potrošačkim navikama.
Osim toga, deo sredstava od poreza prikupljenih putem CBAM-a biće usmeren u domaći budžet, što može pomoći u finansiranju različitih ekoloških projekata i inicijativa. „Važno je da se ta sredstva pravilno iskoriste kako bi se podržali projekti koji će dodatno smanjiti emisije i promovisati održive prakse,“ ističe Filipović.
S obzirom na izazove sa kojima se Srbija suočava u vezi sa zaštitom životne sredine i klimatskim promenama, primena ovog mehanizma može predstavljati ključni korak ka održivijoj budućnosti. Filipović naglašava da je važno da se svi akteri, od vlade do industrije i građana, uključe u proces smanjenja emisija i očuvanja životne sredine.
U zaključku, primena CBAM-a u Srbiji od 1. januara 2024. godine predstavlja značajnu promenu u pristupu zaštiti životne sredine i može imati dugoročne pozitivne efekte na ekonomiju i kvalitet života građana. S obzirom na globalne klimatske izazove, ovaj mehanizam može poslužiti kao primer kako se zemlje mogu prilagoditi novim pravilima i standardima u cilju održavanja životne sredine.
