U parničnom postupku po tužbi nastavnice istorije iz osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, Tatjane Stevanović, protiv roditelja Koste, Miljane i Vladimira Kecmanovića, Viši sud u Beogradu je doneo prvostepenu presudu koja nalaže da roditelji moraju da joj isplate nematerijalnu štetu. Ova presuda otvara nekoliko važnih pitanja o odgovornosti roditelja i granicama slobode izražavanja u obrazovnom sistemu.
Tatjana Stevanović, koja je prepoznata kao jedna od ključnih figura u obrazovanju, podnela je tužbu nakon što su roditelji njenog učenika optužili da je neprimereno postupila prema njihovom detetu. U ovoj situaciji, roditelji su smatrali da je njihovo dete povređeno tokom nastave i da je nastavnica prešla granicu profesionalnog ponašanja. Ova presuda je izazvala brojne reakcije u javnosti, a mnogi se pitaju šta ona znači za buduće interakcije između nastavnika i roditelja.
Osnovna škola „Vladislav Ribnikar“, koja se nalazi u Beogradu, bila je predmet medijske pažnje u poslednjih nekoliko godina, posebno nakon incidenta koji se dogodio u maju 2023. godine, kada je došlo do tragedije u kojoj je izgubilo život nekoliko učenika. Ovaj događaj je dodatno produbio tenzije između nastavnika i roditelja, stvarajući složenu dinamiku u obrazovnom okruženju.
U presudi Višeg suda, naglašeno je da je nastavnica pretrpela duševnu bol zbog uvreda i optužbi koje su iznete protiv nje. Sud je utvrdio da su roditelji Kecmanovići na neprimeren način javno kritikovali njen rad, što je izazvalo njen emocionalni stres i dovelo do gubitka profesionalnog ugleda. Važno je napomenuti da je ovaj slučaj postavio precedent u vezi sa pravima nastavnika da se brane od neosnovanih optužbi, ali i pitanja o tome kako se roditelji odnose prema učiteljima.
U obrazovnom sistemu Srbije, uloga nastavnika je od suštinskog značaja, ali se često suočavaju sa izazovima koji dolaze iz porodica učenika. Način na koji roditelji komuniciraju sa nastavnicima može značajno uticati na obrazovni proces. U ovom slučaju, sud je smatrao da je potrebno zaštititi nastavnike od neosnovanih napada, ali i naglasiti važnost dijaloga između roditelja i učitelja.
Osim toga, presuda je otvorila i širu diskusiju o tome kako bi trebalo regulisati odnose između roditelja i nastavnika. Mnogi smatraju da bi trebalo uvesti jasnije smernice o tome kako se rešavaju nesuglasice i kako se mogu izbeći ovakvi konflikti u budućnosti. Obrazovni sistem bi mogao biti jači samo ako se uspostavi konstruktivna saradnja između svih učesnika u procesu obrazovanja.
U svetlu ove presude, roditelji Kecmanovići su najavili da će se žaliti na odluku suda, tvrdeći da su njihovi postupci bili motivisani željom da zaštite svoje dete. Ova situacija dodatno komplikuje odnos između roditelja i nastavnika, a reakcije javnosti su podeljene. Dok jedni smatraju da je presuda pravična i da je potrebno zaštititi nastavnike, drugi smatraju da bi roditelji trebali imati pravo da izraze svoje nezadovoljstvo.
U zaključku, presuda Višeg suda u Beogradu u slučaju Tatjane Stevanović protiv Kecmanovića postavlja važna pitanja o pravima i odgovornostima kako nastavnika, tako i roditelja. Ovaj slučaj će sigurno imati dugoročne posledice na način na koji se obavljaju obrazovni poslovi i kako se rešavaju konflikti unutar školskog sistema. Potrebno je raditi na izgradnji međusobnog poverenja i razumevanja kako bi se obezbedio zdrav obrazovni ambijent za sve učesnike.
