Sedam meseci traje borba jedne srpske porodice u Austriji da vrati svoju decu koja su, kako tvrde roditelji, bez dokaza i obaveštenja oduzeta i smeštena pod starateljstvo grada Beča. U ispovesti za Nacionalni dnevnik televizije „Pink“, otac je govorio o uslovima u kojima se deca nalaze, ozbiljnim posledicama po njihovo zdravlje i bezuspešnim pokušajima da institucije preispitaju ovaj slučaj.
Prema njegovim rečima, deca su smeštena u strogo kontrolisan objekat koji više liči na zatvor nego na dečiji dom. Otac izražava zabrinutost zbog zdravlja svoje dece, koja su, kako tvrdi, stalno bolesna. „Deca ne idu u školu, ne idu u obdanište, meni je zabranjen sastanak sa njima, ja ih nisam sedam meseci video. Mama može da ih vidi jednom nedeljno, i to pod prismotrom, sve da priča isključivo nemački sa njima, i ne sme da im da nikakve poklone“, objašnjava otac.
Cela situacija počinje 7. maja kada je jedno od dece u školi izjavilo da ga roditelji tuku zbog oduzimanja telefona kao kazne. „Moje dete je reklo, naravno, tata mene ne tuče, ja sam se šalio. Odmah, treći, četvrti dan je povuklo izjavu, ali oni to nisu hteli da prihvate“, tvrdi otac. Ova izjava, bez dodatne provere, dovela je do hitnog oduzimanja dece.
Roditelji su zabrinuti zbog emocionalnog stanja svoje dece, koja pokazuju znake teške emocionalne traume. Jedno dete pati od neurodermatitisa, bolesti koja se često razvija na psihičkoj osnovi. „Onda sam otišao tamo i onda mi je socijalna službenica rekla ‘žalite se na mene?! decu nećete videti do punoletstva’“, prepričava otac.
Porodica se 22. jula obratila gradskim vlastima Beča, uključujući kancelariju gradonačelnika i njegovog zamenika, tražeći nezavisnu proveru slučaja. „Međutim, nikada ni jedan odgovor nisam dobio“, kaže otac. Ovaj slučaj, prema njihovim navodima, nije usamljen, jer njihov advokat zastupa više od desetak srpske dece u sličnim situacijama.
Otac ističe da u Austriji trenutno ima 13.000 dece koja žive kod nebioloških roditelja. „Toliko dece je u sistemu koji izgleda kao da ne preispituje svoje odluke“, naglašava otac. On, kao poznati biznismen i humanitarac srpskog porekla, apeluje na institucije da čuju za njihov problem i pomognu im da decu vrate u roditeljski dom iz kojeg nikada nisu ni trebala da budu odvedena.
Roditelji su očajni i mole: „Vratite detinjstvo onima koji ga upravo gube“. Njihova borba ukazuje na širi problem u vezi sa sistemom socijalne zaštite i načinom na koji se postupa u slučajevima oduzimanja dece. Mnogi stručnjaci i aktivisti za ljudska prava upozoravaju da je važno da se takve situacije preispitaju i da se obezbede odgovarajući mehanizmi za zaštitu prava dece i njihovih porodica.
Ovaj slučaj takođe otvara pitanje transparentnosti i odgovornosti institucija koje su zadužene za zaštitu dece. Roditelji se osećaju nemoćno u sistemu koji, prema njihovim rečima, ne reaguje na njihove žalbe i ne preispituje svoje odluke. Njihova borba nije samo za povratak dece, već i za pravdu i razumevanje u sistemu koji se često čini hladnim i neosetljivim na ljudske sudbine.
Kako se situacija razvija, mnogi prate ovaj slučaj sa nadom da će se pronaći rešenje koje će omogućiti deci da se vrate svojoj porodici. Ovaj slučaj može poslužiti kao poziv na akciju za promene u zakonodavstvu i praksi oduzimanja dece, sa ciljem da se obezbede bolji uslovi za decu i njihove porodice u sličnim situacijama.
