Detaljna analiza digitalne verzije „Titanika“, koja je napravljena za novi dokumentarac pod nazivom „Titanik: Digitalna vaskrsnuća“, donela je nova saznanja o poslednjim trenucima jednog od najpoznatijih brodova u istoriji. „Titanik“ je potonuo 1912. godine, a nova istraživanja osvetljavaju događaje koji su doveli do tragedije u kojoj je izgubljeno oko 1.500 života.
Verna 3D replika broda pokazuje razorne posledice udarca u santu leda. Simulacija nesreće otkriva da su se nakon sudara na trupu pojavile rupe veličine A4 papira, koje su na kraju dovele do potonuća. Parks Stivenson, analitičar specijalizovan za ovu čuvenu olupinu, ističe da „Titanik“ još uvek ima priče koje želi da ispriča.
Olupina broda, koja se nalazi na dubini od 3.800 metara u Atlantskom okeanu, mapirana je pomoću podvodnih robota. Dokumentarac su producirali National Geographic i Atlantic Productions, a više od 700.000 fotografija iskorišćeno je za izradu digitalnog „blizanca“ Titanika, koji je prvi put predstavljen javnosti na BBC-u 2023. godine. Ova nova tehnologija omogućila je naučnicima da dobiju celovitu sliku o brodu, dok su prethodne ekspedicije mogle da pruže samo fragmentarne uvide.
Pramac broda leži uspravno na morskom dnu, dok je krma gotovo potpuno zgnječena usled udara o morsko dno. Na jednom od detaljnih prikaza vidi se prozorčić na kojem je staklo verovatno razbijeno prilikom kontakta sa ledenim bregom, što se poklapa s izjavama preživelih koji su tvrdili da je led prodro u kabine tokom sudara. Takođe, istraživači su pronašli ventil na krmi koji je ostao otvoren, što sugeriše da su inženjeri, predvođeni Džozefom Belom, nastavili da obezbeđuju struju do samog kraja.
Nova simulacija pružila je dodatne uvide o načinu na koji je brod potonuo. Istraživači su koristili detaljan strukturni model izrađen po originalnim planovima broda, kao i informacije o brzini i pravcu plovidbe, kako bi precizno prikazali oštećenja. Profesor Džom-Ki Pajk sa Univerzitetskog koledža u Londonu rekao je da su koristili napredne numeričke algoritme i superračunare za rekonstrukciju događaja.
Simulacija pokazuje da je udarac u ledeni breg bio blagi, ali da je ostavio niz manjih rupa duž jednog uskog dela trupa. „Iako je Titanik bio projektovan da pluta čak i ako četiri vodootporna odeljka budu poplavljena, led je probio šest, što je bilo dovoljno da brod potone“, objasnio je Simon Bensen, stručnjak za brodogradnju.
Iako novi snimak donosi dragocene uvide o kobnoj noći, stručnjacima će biti potrebne godine da detaljno analiziraju svaki segment 3D modela. Kako Stivenson zaključuje, „Titanik“ otkriva priče deo po deo, ostavljajući nas s osećajem da želimo da saznamo još više.
