Pametna poljoprivreda više nije vizija budućnosti, ona je već prisutna na njivama širom Srbije. Dronovi koji nadgledaju useve, GPS sistemi u traktorima, senzori za analizu zemljišta i satelitsko praćenje parcela danas postaju deo svakodnevne proizvodnje hrane. Ova tema bila je u fokusu drugog dana programa u EU Paviljonu na Novosadskom sajmu, gde su stručnjaci, kompanije i naučnici predstavili kako digitalne tehnologije menjaju domaću poljoprivredu.
Centralni panel „Razgovori koji znače“, posvećen pametnoj poljoprivredi, okupio je stručnjake iz oblasti agronomije, mehanizacije i nauke koji su razgovarali o tome kako savremene tehnologije pomažu proizvođačima da smanje troškove, povećaju prinose i efikasnije koriste resurse. Stručnjak za preciznu poljoprivredu Lazar Turšijan istakao je da moderna proizvodnja danas podrazumeva donošenje odluka na osnovu podataka i digitalnih alata, a ne procena „od oka“.
„Dronovi se sve više koriste za praćenje useva i tretiranje parcela, dok GPS sistemi postaju osnovni alat i za male i za velike proizvođače“, rekao je Turšijan, naglašavajući da je edukacija ključna za širu primenu novih tehnologija. U tom smislu, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov, istaknula je da pametna poljoprivreda donosi dvostruku korist: veću ekonomsku isplativost i manji uticaj na životnu sredinu.
Mnoge zadruge već koriste GPS navigaciju, autopilote i sisteme za precizno doziranje repromaterijala. Nestorov je naglasila važnost uloge zadruga u edukaciji i podršci proizvođačima, posebno starijim poljoprivrednicima. Predstavnici industrije ocenjuju da precizna poljoprivreda više nije luksuz rezervisan za najveće proizvođače. Dejan Zorić iz kompanije Agrotech rekao je da su GPS sistemi danas višestruko dostupniji nego ranije i da će uskoro biti standardna oprema na traktorima, poput klima-uređaja.
Direktor Instituta BioSens, Vladimir Crnojević, dodao je da savremena poljoprivreda sve više prelazi na upravljanje zasnovano na podacima, modelima i veštačkoj inteligenciji, što proizvođačima donosi veću efikasnost i profitabilnost. Posebnu pažnju posetilaca privukla su inovativna rešenja predstavljena u okviru EU Paviljona. Među njima je i projekat „Einstein Agro“, koji razvija biorazgradive senzore i elektronske komponente napravljene od ostataka hrane.
Takođe, predstavljene su pametne rukavice koje mogu da detektuju prisustvo pesticida u zemljištu pomoću elektrohemijskih senzora. Posetioci su mogli da vide i digitalne platforme za upravljanje gazdinstvima, poput softvera FarmBooker, koji omogućava praćenje troškova, prinosa i aktivnosti na parcelama uz pomoć satelitskih podataka. Stručnjaci su poručili da tehnologija ne zamenjuje iskustvo poljoprivrednika, već ga nadograđuje i omogućava bolje rezultate uz manje troškove.
Program je upotpunjen edukativnim radionicama i predstavljanjem evropske gastronomije. Glavna poruka drugog dana EU Paviljona bila je jasna: budućnost poljoprivrede već je stigla i postaje sve digitalnija, održivija i preciznija. U okviru ovog događaja, naglašena je važnost saradnje između nauke, industrije i poljoprivrednika kako bi se ostvarili maksimalni benefiti od novih tehnologija.
Ovaj trend digitalizacije u poljoprivredi ne samo da poboljšava efikasnost proizvodnje, već i doprinosi očuvanju životne sredine, što je osobito važno u današnjem svetu suočenom sa klimatskim promenama. Pametna poljoprivreda, stoga, predstavlja ključni faktor u postizanju održivog razvoja i sigurnosti hrane u budućnosti.
Sve u svemu, digitalizacija poljoprivrede otvorila je nove mogućnosti za unapređenje proizvodnje i povećanje konkurentnosti srpskih poljoprivrednika na evropskom i globalnom tržištu. Sa ovim inovacijama, srpska poljoprivreda može da se pripremi za izazove koje donosi budućnost.
