Ispitivanje ostataka fosilizovane lobanje drevnog čoveka sa teritorije današnje centralne Kine dovelo je do značajnih otkrića koja bi mogla promeniti naše razumevanje ljudske evolucije. Nova analiza lobanje, poznate kao „Junsijan 2“, sugeriše da su se moderni ljudi odvojili od neandertalaca i drugih arhaičnih vrsta pre više od milion godina, što je duplo više od ranije utvrđenih procena koje su se kretale između 500.000 i 700.000 godina.
Paleoantropolog Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, koji je koautor studije objavljene u časopisu Science, istakao je da ovo predstavlja značajnu promenu u razumevanju evolucije čoveka. Lobanja „Junsijan 2“ otkrivena je 1990. godine na arheološkom lokalitetu pored reke Han, a prethodno su paleontolozi verovali da pripadaju Homo erectusu, jednoj od najranijih linija na stablu ljudske evolucije. Međutim, istraživač Siđun Ni je primetio da su dimenzije lobanje prevelike za to razdoblje.
Ni, Stringer i njihovi kolege su koristili CT skeniranje kako bi digitalno rekonstruisali lobanju, sastavljajući razbijene delove poput slagalice. Ova digitalna rekonstrukcija otkrila je mešavinu primitivnih i modernih karakteristika. Lobanja je niska i dugačka, poput najstarijih članova roda Homo, ali s velikim mozgom koji sugeriše sličnosti s modernim ljudima.
Na osnovu datiranja mesta gde je lobanja pronađena, koje se procenjuje na oko milion godina, istraživači su preoblikovali drvored ljudske evolucije. Zaključili su da su se drevne grupe ljudi, uključujući Denisovce, odvojile od modernih ljudi pre oko 1,32 miliona godina, dok su se neandertalci odvojili pre 1,38 miliona godina. Ova otkrića izazivaju sumnju u dosadašnje teorije o vremenskom okviru ljudske evolucije.
Svante Pabo, genetičar iz Instituta Maks Plank, naglasio je da će jedino pronalaženje DNA ili proteina iz lobanje pomoći u razjašnjavanju odnosa između ove fosilne vrste i ostatka čovečanstva. Međutim, dodao je da trenutno nemamo dovoljno informacija iz morfologije da bismo sa sigurnošću utvrdili povezanost između različitih vrsta.
Stringer i Ni izrazili su zabrinutost da je lobanja previše stara za testiranje DNA, ali su se nadali da će nova otkrića, uključujući treću lobanju pronađenu 2022. godine na istom lokalitetu, pomoći u daljem istraživanju. Oni su takođe priznali da neki istraživači mogu biti skeptični prema ovim novim datumima razlika, ali su naglasili da ako „Junsijan“ zaista pripada ranoj grupi, to će neizbežno pomeriti minimum datiranja za najmanje milion godina.
Ova nova saznanja o ljudskoj evoluciji otvaraju nova pitanja i podstiču dalja istraživanja, a naučnici se nadaju da će buduća otkrića doneti još više informacija o našim drevnim precima i njihovim vezama sa modernim ljudima.
