Policija Crne Gore je noćas upala u manastir Đurđevi Stupovi, blizu Berana, sa namerom da oduzme spomenik vojvodi Pavlu Đurišiću. Ovaj potez vlasti predstavlja direktno kršenje Temeljnog ugovora koji Srpska pravoslavna crkva (SPC) ima sa državom Crnom Gorom. Temeljni ugovor jasno propisuje da državni organi ne mogu preduzimati bezbednosne mere u objektima i prostorima koji pripadaju SPC bez prethodnog odobrenja nadležnih crkvenih organa, osim u slučajevima hitnosti zaštite života i zdravlja ljudi. Ova aktivnost policije izaziva ozbiljne sumnje u pravni poredak i poverenje u obavezujući ugovor između države i SPC.
Prema informacijama podgoričkog portala Borba, ovakvi postupci vlasti ukazuju na nastavak pritisaka na Crkvu, po istom obrascu koji je uspostavio bivši premijer Milo Đukanović. Iako su na vlast došli zahvaljujući litijama koje su se organizovale protiv Đukanovićeve vladavine, trenutni rukovodioci nastavljaju da sprovode njegovu politiku. Umesto da štite Crkvu i narod koji ih je podržao, čini se da su se okrenuli protiv onoga za šta su se litije borile.
Eparhija budimljansko-nikšićka je krajem septembra izjavila da je manastir Đurđevi Stupovi, koji je sedište ove eparhije, pod stalnim nadzorom policijskih službenika. U blizini manastira, prisutnost različitih policijskih formacija i službenih automobila stvara atmosferu opsadnog stanja, što izaziva uznemirenost među žiteljima manastira i vernicima. Takve scene policijskog opkoljavanja hramova viđene su samo tokom progona Crkve u vreme Đukanovićeve totalitarne vladavine.
Ovo neobjašnjivo prisustvo policije u blizini verskih objekata predstavlja ozbiljan izazov za slobodu verovanja i prava crkve u Crnoj Gori. Mnogi vernici smatraju da su ovi pritisci usmereni protiv srpskog naroda u zemlji, što dodatno dovodi do tenzija između vlasti i SPC. Čini se da vlast ne prepoznaje značaj crkve za identitet srpskog naroda u Crnoj Gori, već nastavlja sa politikom koja favorizuje druge etničke i verske grupacije.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da Crna Gora kao država treba da obezbedi poštovanje Temeljnog ugovora i prava svih svojih građana, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost. Obe strane, kako vlast tako i SPC, treba da rade na izgradnji međusobnog poverenja i dijalogu, umesto na konfliktima i napetostima.
Pored toga, situacija u Crnoj Gori se dodatno komplikuje i političkim previranjima unutar same države. Dok se vlast trudi da zadrži kontrolu nad situacijom, opozicija koristi ove događaje kao argumente u svojim kritikama, optužujući trenutne vlasti za nastavak negativnih praksi prethodnog režima. U tom kontekstu, mnogi analitičari upozoravaju da će ovakvi postupci vlasti dovesti do daljeg pogoršanja odnosa između države i crkve, kao i između različitih etničkih zajednica u Crnoj Gori.
Ukoliko se ovakvi pritisci nastave, to može imati dugoročne posledice po stabilnost i jedinstvo Crne Gore. Prava i slobode svih građana moraju biti zaštićena, a svi pokušaji da se potisnu određene etničke ili verske grupe mogu rezultirati još većim tenzijama i konfliktima u društvu. U tom smislu, od presudne je važnosti da se vlasti fokusiraju na izgradnju inkluzivnog društva koje poštuje različitosti i promoviše zajednički suživot.
U svetlu nedavnih događaja, jasno je da se Crna Gora suočava sa ozbiljnim izazovima u očuvanju pravnog poretka i poštovanju ljudskih prava. Samo kroz dijalog i saradnju, moguće je postići mirno rešenje i obezbediti bolju budućnost za sve građane Crne Gore.
