Ja kao master istoričar i profesor istorije danas sam ovde pre svega iz razloga što smatram da dugujemo našim precima borbu za našu Srbiju, i da naši mladi naraštaji i studenti i učenici osnovnih i srednjih škola zaslužuju normalno i redovno obrazovanje – poručila je profesorka istorije iz Negotina. Njene reči odražavaju duboku povezanost između prošlosti i sadašnjosti, kao i odgovornost koju imamo prema budućim generacijama.
Obrazovanje je osnovni stub svake društvene zajednice, a posebno u Srbiji, gde se istorija često koristi kao alat za oblikovanje identiteta. U vreme kada su mnoge vrednosti i tradicije dovedene u pitanje, od vitalnog je značaja očuvati znanje o našoj prošlosti i prenositi ga na mlade. Profesorka naglašava da je uloga edukatora da ne samo podučavaju, već i inspirišu učenike da razumeju značaj svoje kulture i istorije.
S obzirom na trenutne izazove sa kojima se suočava obrazovni sistem u Srbiji, profesorica smatra da je nužno raditi na unapređenju kvaliteta obrazovanja. Mnogi učenici i studenti se suočavaju sa problemima poput nedostatka resursa, loših uslova u školama i manjka motivacije. U tom kontekstu, ona podseća da je važno ulagati u infrastrukturu i obezbediti adekvatne materijale za učenje, kako bi se omogućilo svakom detetu da postigne svoj puni potencijal.
U Srbiji postoji bogata istorija obrazovanja, koja datira još iz vremena Habsburške monarhije i Otomanskog Carstva. Tokom 19. veka, prosvetiteljske ideje su se širile, a mnoge škole su osnovane sa ciljem da obrazuju mlade generacije. Ipak, dolazak 20. veka donosi nova iskušenja, uključujući dva svetska rata i promene u političkom uređenju, što je značajno uticalo na obrazovni sistem.
Pored toga, profesorka istorije ističe značaj uzimanja u obzir savremenih tehnologija u obrazovanju. Digitalizacija i inovacije su postale ključni faktori u načinu na koji se obrazovanje implementira. U današnjem svetu, učenici imaju pristup informacijama kao nikada ranije, ali to takođe znači da je potrebno razvijati kritičko razmišljanje i sposobnost da se razlikuju pouzdani izvori od netačnih.
Pitanje nacionalnog identiteta takođe je od suštinskog značaja u obrazovanju. Učenici bi trebalo da razumeju svoju kulturu, tradiciju i vrednosti, ali i da budu otvoreni za različite perspektive i ideje. Profesorka veruje da je to ključno za izgradnju tolerantnog i razumevajućeg društva, koje poštuje razlike i neguje zajedničke vrednosti.
U tom smislu, ona poziva na saradnju između učitelja, roditelja i zajednice. Sve strane treba da se angažuju u procesu obrazovanja, kako bi se stvorila pozitivna sredina za učenje. Ovo može uključivati organizovanje radionica, predavanja i kulturne događaje koji će pomoći u jačanju svesti o značaju obrazovanja i istorije.
U zaključku, profesorka istorije iz Negotina naglašava da je obrazovanje ključ za budućnost Srbije. Ona veruje da, uz pravi pristup i podršku, mladi ljudi mogu postati lideri i promišljači koji će doprineti razvoju društva. Njena poruka je jasna: moramo se boriti za kvalitetno obrazovanje i osigurati da naši budući naraštaji naslede znanje i vrednosti koje su oblikovale našu istoriju. Na taj način, čuvamo uspomenu na naše pretke i gradimo bolju budućnost za sve nas.
