Muzička platforma Dizer je nedavno najavila značajnu promenu u načinu na koji se obrađuju pesme generisane veštačkom inteligencijom (AI). U okviru svojih napora da se suzbiju prevare u strimingu, Dizer će jasno označavati albume koji sadrže ovakve pesme. Ova odluka dolazi usred rastuće zabrinutosti u muzičkoj industriji zbog proliferacije sadržaja koji se generiše putem AI tehnologija i potencijalnih prevara koje iz toga proističu.
Prema podacima koje je objavio portal Tech Crunch, gotovo 18 odsto muzike koja se svakodnevno postavlja na Dizeru je u potpunosti generisano uz pomoć veštačke inteligencije. To znači da više od 20.000 pesama koje se svakodnevno dodaju na platformu nije stvoreno ljudskom rukom, već je rezultat algoritamskih procesa i mašinskog učenja. Ova pojava ukazuje na značajnu promenu u načinu na koji se muzika stvara i distribuira, ali i na potencijalne izazove sa kojima se muzička industrija suočava.
Dizer je takođe otkrio da se među pesmama generisanim pomoću AI, većina njih ne postiže viralni uspeh. Ipak, zabrinjavajuće je to što oko 70 odsto strimova ovih pesama može biti lažno. Ove lažne strimove često kreiraju osobe ili grupe koje imaju nameru da nelegalno ostvaruju prihod od autorskih prava, koristeći se popularnošću platformi poput Dizera kako bi profitirali od pesama koje nisu autentične. Ova praksa može ozbiljno ugroziti muzičare koji se oslanjaju na legitiman prihod od svojih dela.
Dizerova nova politika označavanja pesama generisanih AI dolazi u trenutku kada se sve više umetnika i muzičkih profesionalaca suočava sa izazovima koji proizlaze iz korišćenja veštačke inteligencije u kreativnim procesima. Mnogi muzičari izražavaju zabrinutost da bi AI mogao da zameni ljudsku kreativnost i da će umetnost postati manje autentična. Ova zabrinutost je dodatno pojačana pojavom pesama koje se proizvode masovno uz pomoć AI, što može dovesti do zasićenja tržišta i gubitka vrednosti autentične muzike.
Pored toga, Dizer nije jedina platforma koja se suočava sa ovim pitanjima. Mnoge druge muzičke platforme takođe istražuju načine kako da se nose sa sadržajem generisanim AI i kako da zaštite umetnike od nelegalnih praksi. U tom smislu, označavanje pesama generisanih AI može poslužiti kao model koji bi mogli usvojiti i drugi servisi. Ova praksa može pomoći u očuvanju integriteta muzičke industrije i obezbediti da umetnici dobiju zasluženu naknadu za svoj rad.
Iako su tehnologije veštačke inteligencije već postale deo svakodnevnog života, njihova primena u muzici dolazi sa nizom etičkih i pravnih pitanja koja se moraju razjasniti. Umetnici, producenti i muzičke platforme moraju raditi zajedno kako bi stvorili jasne smernice i pravila koja će osigurati da kreativnost i inovacije ne budu ugrožene.
U kontekstu ovih promena, važno je napomenuti da se AI ne koristi samo za generisanje muzike. Ova tehnologija može biti korisna i u drugim aspektima muzičke industrije, kao što su analize podataka o slušanju, kreiranje personalizovanih preporuka i optimizacija marketinških strategija. Međutim, važno je da se koristi na način koji ne narušava autentičnost umetničkog izražavanja.
U zaključku, Dizerovo uvođenje oznaka za pesme generisane veštačkom inteligencijom predstavlja korak ka većoj transparentnosti u muzičkoj industriji. Ova odluka može pomoći da se zaštite umetnici i obezbede da se njihova prava poštuju. Kako se tehnologija dalje razvija, biće ključno pronaći ravnotežu između inovacija i očuvanja umetničkih vrednosti.
