U poslednje vreme, društvene mreže su preplavljene fotografijama velike crne bube koja svojim izgledom podseća na škorpiju. Ova neobična buba je primećena u nekoliko dvorišta na Vidovdanskom naselju u Novom Sadu, što je izazvalo paniku među građanima. Reč je o takozvanoj „đavoljoj bubi“, čija je fascinantna priroda izazvala brojne komentare i spekulacije. Ova buba, poznata pod latinskim imenom Ocypus olens, predstavlja najveću vrstu unutar svoje familije, a njena dužina može dostići i do 28 mm.
Đavolja buba se odlikuje dugim crnim telom, proširenim stomakom i kratkim elitrama, što joj daje jedinstven izgled. Iako može leteti, krila retko koristi. Ova vrsta je rasprostranjena širom Evrope, kao i u delovima Australije i Amerike, a često se može naći u šumama, livadama, parkovima i baštama. Obično je aktivna od aprila do oktobra, kada se može videti u potrazi za hranom.
Kada se oseća ugroženom, đavolja buba zauzima karakterističan odbrambeni položaj: podiže zadnji deo tela i otvara vilice, podsećajući na ponašanje škorpije. U slučaju da ovaj stav ne odvrati napadača, buba izbelih žlezda na kraju stomaka izbacuje belu tečnost neprijatnog mirisa, što može delovati zastrašujuće na potencijalne predatore.
Tokom dana, đavolja buba obično miruje ispod kamenja, dok noću izlazi u potrazi za hranom koja se sastoji od puževa, crva, paukova i drugih beskičmenjaka, kao i lešina. Njene velike vilice omogućavaju joj da efikasno hvata i raskomada svoj plen, što je čini efikasnim mesožderom.
Reprodukcija ove vrste odvija se u jesen, a nakon parenja, ženke polažu jaja na vlažnim i tamnim mestima, poput steljaka ili mahovine. Nakon otprilike 30 dana, iz jaja se pojavljuju larve koje pretežno žive pod zemljom. I larve, kao i odrasle jedinke, su mesožderi i hrane se drugim beskičmenjacima. Razvoj larvi prolazi kroz tri faze rasta, a treći i završni stadijum dostiže se nakon oko 150 dana, kada larva postaje dugačka između 20 i 26 mm. Nakon faze pupe, koja traje oko 35 dana, iz nje izlazi potpuno formirana odrasla jedinka, koja je prvih nekoliko sati neaktivna dok joj se krila ne osuše.
Tokom zime, đavolje bube se ukopavaju u zemlju i hiberniraju do proleća. U slučaju blage zime, odrasle jedinke mogu ostati aktivne tokom cele godine. Ova pojava je verovatno jedan od razloga zašto su primećene u Novom Sadu u ovo doba godine.
U srednjem veku, đavolja buba je bila povezana sa đavolom, a pripisivana joj je moć da baca kletvu na osobu prema kojoj usmeri svoje telo. Iako se na društvenim mrežama može čuti da ova buba može da pojede manju zmiju, to je ipak malo verovatno.
Đavolja buba predstavlja fascinantnu i intrigantnu vrstu koja, iako može izgledati zastrašujuće, igra važnu ulogu u ekosistemu kao predatori drugih beskičmenjaka. Njena pojava u urbanim sredinama kao što je Novi Sad može izazvati strah, ali važno je razumeti njenu prirodu i ulogu u prirodnom svetu. U svakom slučaju, ovaj neobičan insekt zaslužuje pažnju i poštovanje, a ne paniku.
