Ministar spoljnih poslova Marko Đurić oštro je osudio okupljanje ispred stana ministra zdravlja Zlatibora Lončara i njegove porodice, kao i gradskih zvaničnika Beograda, iz porodice Vidović. Ova akcija je, prema Đuriću, imala očiglednu nameru da nastavi sa kampanjom zastrašivanja i vršenja pritiska na političke neistomišljenike. U svom obraćanju na društvenoj mreži X, Đurić je naglasio da Srbija mora ostati zemlja u kojoj se političke razlike rešavaju dijalogom, a ne nasilnim pristupima.
Đurić je istakao da je opasna zabluda verovati da se problemi u društvu mogu rešiti širenjem netrpeljivosti i ekstremnim oblikom političkog delovanja. Umesto toga, on je poručio da takve akcije samo pogoršavaju socio-ekonomske prilike i donose štetne posledice za sve. Njegova izjava dolazi u trenutku kada se u Beogradu održavaju protesti i okupljanja građana nezadovoljnih trenutnom situacijom u zemlji.
Grupa građana i studenti, koji su blokirali fakultete, okupili su se na Savskom trgu pod nazivom protesta „Pravda spava – vi nećete“. Ovaj protest je bio usmeren na ukazivanje na probleme u zdravstvu i nezadovoljstvo politikom vlade. Nakon okupljanja na trgu, demonstranti su krenuli u šetnju ka Sarajevskoj ulici, gde navodno živi ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Njihova ruta ih je vodila i do stambene adrese bračnog para Vidović, koji uključuje predsednika opštine Savski Venac Miloša Vidovića i zamenicu gradonačelnika Beograda Vesnu Vidović.
Okupljanje ispred privatnih stanova državnih zvaničnika izazvalo je brojne reakcije u javnosti. Mnogi smatraju da je ovakvo ponašanje neprihvatljivo i da može dovesti do eskalacije nasilja i netrpeljivosti među građanima. U tom smislu, Đurić je pozvao na dijalog i razumevanje među političkim akterima, naglašavajući važnost institucija i zakona u rešavanju nesuglasica.
Protesti u Beogradu ne predstavljaju izolovani incident, već su deo šireg društvenog nezadovoljstva koje traje već duže vreme. Građani su frustrirani zbog ekonomskih i socijalnih problema, kao i zbog percepcije korupcije i neefikasnosti u vladi. U tom kontekstu, okupljanja i demonstracije postaju način za izražavanje nezadovoljstva i pozivanje na promene.
Đurić je takođe naglasio važnost očuvanja mira i stabilnosti u društvu, ukazujući na to da nasilje i ekstremizam ne mogu biti rešenje za prekomerne socijalne tenzije. U njegovom obraćanju, bilo je jasno da se zalaže za konstruktivan dijalog i da su političke razlike normalan deo demokratskog društva. Međutim, način na koji se te razlike manifestuju može imati dalekosežne posledice po društvo.
U poslednje vreme, Srbija se suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske krize, političke napetosti i društvene podele. Protesti i okupljanja građana su često refleksija ovih problema, ali takođe mogu otvoriti vrata za dijalog i pronalaženje rešenja. Đurićeva osuda nasilnih okupljanja može se posmatrati kao poziv na odgovornost svih političkih aktera da rade na smanjenju tenzija i izgradnji boljeg društva.
U zaključku, trenutna situacija u Srbiji zahteva pažnju i razmišljanje o budućnosti. Kako bi se izbegle dalje podele i konflikti, neophodno je da svi učesnici u političkom životu prepoznaju važnost dijaloga i konstruktivnog pristupa rešavanju problema. Samo kroz saradnju i razumevanje može se stvoriti stabilno i prosperitetno društvo za sve građane.
