Sezona rezidbe u voćnjacima širom Srbije donosi značajne izazove, posebno u pogledu nedostatka radne snage. Dok zima može izgledati kao vreme odmora, za voćare i radnike u poljoprivredi to je period kada se obavljaju ključni poslovi koji direktno utiču na prinos u narednoj godini. Rezidba, kao jedan od najvažnijih aspekata voćarstva, zahteva stručnost i iskustvo, što dodatno otežava situaciju.
Prema rečima profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta, protekla godina je bila slaba u pogledu rodnosti, ali se očekuje da će voćke koje su pravilno pripremljene za rezidbu doneti dobar urod 2026. godine. Nedostatak kvalifikovane radne snage je ozbiljan problem, jer se dnevnica za radnike kreće između 60 i 100 evra, ali i pored toga radnika je sve manje.
Jedna od ideja za rešavanje ovog problema jeste organizacija kurseva za obuku rezanja voća, gde bi polaznici sticali sertifikate koji bi im omogućili da se bave ovim poslom. Osnovno znanje o rezidbi voća je ključno, jer svaka vrsta ima svoje specifične zahteve. Na primer, jabuka i borovnica zahtevaju poseban pristup, što može otežati obuku novim radnicima.
Radnici obavljaju rezidbu tokom zime, od januara do marta, kao i tokom leta, od juna do avgusta. Ovi sezonski poslovi se često oglašavaju putem društvenih mreža, poljoprivrednih zadruga ili direktno kod vlasnika voćnjaka. Prednost ovog posla je brza zarada, ali i fizička zahtevnost i zavisnost od vremenskih uslova. Kako bi se brzo naučio posao, preporučuje se da se novice prate uz iskusne rezače barem dve nedelje.
Za obavljanje rezidbe potrebni su odgovarajući alati, kao što su makaze i testerice. Postoje različite vrste makaza, uključujući one sa dugim drškama koje mogu dostići do 180 cm, a cene variraju do 150 evra. U novije vreme, pneumatske makazice postaju sve popularnije, jer omogućavaju brzo i efikasno obavljanje posla.
Međutim, niske temperature i jaki mrazevi nisu pogodni za rezidbu, što dodatno otežava planiranje i organizaciju radova. U slučaju nepovoljnih vremenskih uslova, radnici ne mogu ući u voćnjak i obaviti rezidbu, što može negativno uticati na prinos.
Zanimljivo je da su profesionalni rezači najčešće iz južnih delova Srbije, posebno iz Aleksandrovca i Kruševca. Oni se okupljaju u grupama i putuju u Vojvodinu, gde ostaju nekoliko meseci kako bi obavili rezidbu na voćnjacima. Ovaj način organizacije rada doprinosi boljoj efikasnosti, ali i rešavanju problema nedostatka radne snage.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da je sezona rezidbe ključna za voćare, ali i da se suočavaju sa ozbiljnim izazovima. Potrebno je više ulaganja u obuku radnika i potrebne resurse kako bi se osigurao kvalitetan rad i postigao dobar prinos. Sa pravim pristupom i organizacijom, moguće je prevazići trenutne poteškoće i osigurati uspešnu sezonu u voćnjacima širom Srbije.
