Visoko u švajcarskim Alpima, na ivici strmih litica, nalazi se srednjovekovno selo Miren. Ovo malo selo, koje ima oko 430 stanovnika, decenijama je bilo gotovo odsečeno od ostatka sveta. Međutim, situacija se drastično promenila zahvaljujući žičari Šiltorn, koja je trenutno najstrmija žičara na svetu. Putovanje do Mirena sada traje samo četiri minuta, dok se savladava visinska razlika od čak 775 metara.
Pre uvođenja žičare, put do Mirena podrazumevao je sate pešačenja ili vožnju uskom planinskom železnicom. Automobili nemaju pristup ovom selu, ali moderna tehnologija omogućava brzu vezu sa dolinom, uz spektakularne poglede na alpske vrhove. Putovanje obično počinje vožnjom vozom od Ženeve do Lauterbrunena, a zatim se prelazi na žičaru u Stechelbergu, gde kreće prava avantura. Vožnja staklenom kabinom uz gotovo vertikalnu stenu Mirenfluha može delovati mirno, ali ekstremni nagib od 159,4 odsto brzo podseća putnike na to koliko se brzo penju.
Selo Miren datira još iz 13. veka i smešteno je na prirodnoj terasi na 1.638 metara nadmorske visine, podno vrha Šilthorn. Zbog svog nepristupačnog položaja, selo nikada nije bilo povezano putem, što je značajno uticalo na svakodnevicu njegovih stanovnika. Mnogi meštani smatraju normalnim putovanje žičarom do škole ili dolazak u dolinu kada im zatrebaju lekari ili frizeri. Ova izolovanost je stvorila čvrstu zajednicu, gde se gotovo svi međusobno poznaju, a neki turisti su postali kao domaći.
Miren je idealno mesto za istraživanje pešice, sa ulicama ispunjenim pansionima, restoranima koji nude alpske specijalitete i suvenirnicama. Hotel Miren Palas, otvoren 1874. godine, nekada je bio omiljeno mesto slavnih skijaša i holivudskih zvezda. Iako malo, Miren ima značajno mesto u istoriji zimskih sportova. Britanski skijaši su ga otkrili krajem 19. veka, a prvi slalomski skijaški trke na svetu organizovao je lokalni deda jedne porodice 1922. godine. Skijaški klub Kandahar i prva škola skijanja u Švajcarskoj takođe su osnovani u Mirenu, a 1931. godine ovde je održano prvo Svetsko prvenstvo u alpskom skijanju.
Danas se okolne planine mogu pohvaliti sa 54 kilometra uređenih skijaških staza. U povoljnim uslovima, skijaši mogu da se spuste na skijama čak 16 kilometara, od vrha Šilthorna do dna doline. Ljubitelji skijanja, kao što je Alan Remsi, uživaju u zimskoj radosti, organizujući trke poput International Inferno, koja je jedna od najvećih amaterskih skijaških manifestacija na svetu.
Miren ne živi samo tokom zime; od juna do septembra ovo područje privlači ljubitelje paraglajdinga, planinarenja i netaknute prirode. Pogledi se pružaju ka strmim liticama, tirkiznim jezerima i vodopadima, a staze prolaze kroz cvetne livade. Belinda Bihler, koja je ceo život provela u Mirenu, opisuje planine kao platno koje se stalno menja, ističući kako se njihovo raspoloženje menja s godišnjim dobima.
Julia Lun, vodič planinarskih tura, naglašava da ljudi dolaze u Miren ne zbog kupovine ili gradske vreve, već da dožive jednostavne stvari – hodanje, skijanje ili uživanje u tišini. Sankanje niz trokilometarsku stazu Bob Čejs, poznatu iz filma o Džejmsu Bondu, pruža poseban doživljaj koji vraća osmeh čak i odraslima.
Miren predstavlja jedinstven spoj prirodne lepote i bogate istorije. Stanovnici često ističu koliko su srećni što odrastaju u ovom prelepom selu. „Kao dete, nisam shvatala koliko sam imala sreće što sam ovde odrasla“, priznaje Bihler, dodajući da je teško opisati lepotu Mirena, već je to iskustvo koje treba doživeti. Kratak boravak u ovom planinskom dragulju ostavlja neizbrisiv trag u sećanju posetilaca, koji se uvek rado vraćaju.
