Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Veljko Mijušković, nedavno je izneo svoje viđenje trenutne situacije u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) i prodajom dela ruskog vlasništva u ovoj kompaniji. On smatra da je to pozitivan korak i da bi mogao otvoriti mogućnosti za Srbiju da ponovo preuzme kontrolu nad ovim strateškim resursom, koji je prethodno prodat ispod tržišne cene.
Mijušković je naglasio da je važno da novi kupac bude prihvatljiv Sjedinjenim Američkim Državama, s obzirom na sankcije koje su uvođene ruskim kompanijama. Ova situacija stvara dodatne izazove, ali i prilike, za Srbiju, koja se nalazi u složenom geopolitičkom okruženju.
Iznenađenje zbog brzine odluke Rusije da proda svoj deo u NIS-u takođe je istaknuto. Profesor Mijušković smatra da su razlozi za ovu odluku pragmatični. Upravljanje „mrtvom kompanijom“, koja ne može da posluje, nije isplativo. Ova situacija može biti posledica šireg konteksta ekonomskih i političkih odnosa između Rusije i Srbije, gde su stvaranje dobrih odnosa i međusobna podrška ključni.
NIS je ključni igrač na tržištu energetike u Srbiji, a njegov značaj se ogleda u sposobnosti da obezbedi stabilnu snabdevenost energentima za domaće tržište. U poslednjih nekoliko godina, kompanija je prolazila kroz različite izazove, uključujući promene u vlasničkoj strukturi i ekonomske pritiske. Mijušković smatra da bi povratak kontrole nad NIS-om mogao doneti brojne prednosti, uključujući jačanje energetske nezavisnosti Srbije.
S obzirom na trenutnu globalnu energetsku krizu i promene u tržišnim uslovima, Srbija ima priliku da iskoristi ovu situaciju za jačanje svoje pozicije na tržištu. Mijušković naglašava da bi povratak kontrole nad NIS-om omogućio Srbiji da bolje upravlja svojim resursima i da se osigura da energetska politika bude usmerena na interese domaće ekonomije.
Pored toga, profesor Mijušković ukazuje na važnost diversifikacije izvora snabdevanja energijom kako bi se smanjila zavisnost od jednog dobavljača. Ova strategija bi mogla biti ključna za stabilnost i otpornost srpske ekonomije u budućnosti. U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, diversifikacija postaje još važnija.
U međuvremenu, odnos između Srbije i Rusije ostaje kompleksan, sa istorijskim vezama koje sežu u prošlost. Mijušković veruje da će, bez obzira na promene u vlasničkoj strukturi NIS-a, Srbija nastaviti da održava dobru saradnju sa Rusijom, posebno u oblasti energetike.
Jedan od izazova sa kojim se Srbija suočava je i potreba za modernizacijom i unapređenjem infrastrukture u sektoru energetike. Ulaganja u tehnologiju i obnovljive izvore energije postaju sve važnija, a to može otvoriti nove mogućnosti za privlačenje stranih investicija.
Na kraju, Mijušković ističe da je važno da Srbija iskoristi ovu priliku da redefiniše svoju energetsku strategiju i da se usmeri ka održivom razvoju. U tom smislu, povratak kontrole nad NIS-om može biti korak ka jačanju ekonomske stabilnosti i energetske nezavisnosti zemlje.
U zaključku, trenutna situacija oko prodaje ruskog dela u NIS-u može doneti nove mogućnosti za Srbiju, ali je važno da se upravlja ovim procesom pažljivo i strateški. Uzimajući u obzir sve ove faktore, Srbija može raditi na stvaranju stabilnog i održivog energetskog sektora koji će biti u službi njenih građana i ekonomije.
