Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prisustvovao je 62. Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde je izneo nekoliko značajnih izjava o trenutnoj situaciji u svetu, kao i o odnosima Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom. Tokom konferencije, Vučić je otkrio da je Srbija dobila „povelju“ od SAD o Odboru za mir, koja se odnosi na regulaciju odnosa u svetu na drugačiji način, posebno u kontekstu konflikta u Gazi. Predsednik je naglasio da će Srbija razmotriti ovaj dokument kako bi razumela njegovu ulogu i buduće implikacije.
Vučić je komentarisao i govor američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je bio veoma dopadljiv evropskoj publici, suprotno tonu prethodnog govora potpredsednika Džej-Di Vensa. Predsednik je istakao da to može ukazivati na unutrašnje razlike unutar američke administracije. On je pohvalio američke komunikacione veštine, naglašavajući sposobnost „spičvrajtera“ da privuku pažnju publike.
Takođe, Vučić je izneo stav da politika Evropske unije postaje sve suverenističkija, naglašavajući da će Evropska centralna banka imati veći uticaj na subvencije, industriju i razvoj tehnologija u Evropi. On je istakao da se u Minhenu pokazalo da Evropa teži ekonomiji koja favorizuje proizvodnju unutar svojih granica, što može uticati na buduće ekonomske politike.
U razgovoru o vojnim saveznicima u regionu, Vučić je izrazio zabrinutost zbog nedavne formacije vojnog saveza između Albanije, Hrvatske i Kosova, naglašavajući da je Srbija bila zabrinuta zbog ove situacije i da će preduzeti odgovarajuće korake za očuvanje mira i stabilnosti. On je spomenuo i „unutašnje razgovore“ koji sugerišu da bi se u svetu mogla dogoditi neka velika promena pre nego što je očekivao.
Predsednik je takođe istakao da se u Evropi stvara novi par moći između Nemačke i Italije, naglašavajući važnost bilateralnih odnosa i saradnje sa ovim zemljama. On se nada da će moći da ugosti njihove predstavnike u Srbiji pre maja, što bi doprinelo daljem razvoju odnosa.
Na pitanje o pravosudnim zakonima koje je Srbija nedavno usvojila, Vučić je rekao da će sačekati mišljenje Venecijanske komisije i da će se u skladu s tim postaviti. U razgovoru sa evropskom komesarkom za proširenje, Martom Kos, on je naglasio da je Srbija suverena zemlja, ali da će se ponašati u skladu sa preporukama.
Pored toga, Vučić je komentarisao i izjave zamene generalnog sekretara NATO, Radmile Šekerinske, o pouzdanim partnerima kao što su Hrvatska i Albanija, rekavši da se ne slaže sa njenim tumačenjem situacije u regionu. On je podsetio na težak kontekst kroz koji je Srbija prošla i na važnost poštovanja prema srpskom narodu.
U vezi sa spekulacijama o imovini njegovog sina Danila, Vučić je izrazio ogorčenje i naglasio da su to netačne informacije. On je rekao da, ukoliko su takvi navodi istiniti, on ne bi više bio predsednik, što ukazuje na njegovu odlučnost da odbaci laži o svojoj porodici.
Tokom konferencije, Vučić je razgovarao i sa specijalnim izaslanikom SAD, Ričardom Grenelom, o unapređenju bilateralnih odnosa i projektima koji mogu doprineti jačanju ekonomskih veza između Srbije i Amerike. U okviru tih razgovora, naglašena je važnost stabilnosti na Balkanu i potreba za otvorenim dijalogom sa američkim senatorima o problemima i izazovima u regionu.
Sve u svemu, Vučićevo učešće na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji naglašava složenost međunarodnih odnosa i potrebu za pažljivim balansiranjem interesa Srbije na globalnoj sceni, dok se istovremeno suočava sa unutrašnjim i spoljnim izazovima. U toj konstelaciji, Srbija teži očuvanju stabilnosti, mira i daljem jačanju svojih međunarodnih veza.
