Da bi se uspešno gajila bukovača, potrebna su određena znanja i resursi, a porodica Petrović iz Srbije je primer kako to može izgledati. Branislav i Slobodanka Petrović započeli su proizvodnju micelijuma bukovače 1979. godine, a kasnije su se usmerili i na micelijum šitake. U timu im se pridružio Strahinja Maćić, koji se bavi organizacijom proizvodnje i njenom ekonomskom isplativošću.
Bukovača je gljiva bogata hranljivim materijama, proteinima, vitaminima i mineralima, a posebno je značajna zbog niskog sadržaja natrijuma, što je čini pogodnom za osobe sa povišenim krvnim pritiskom. Osim svojih nutritivnih svojstava, bukovača ima i lekovita svojstva, kao što su stimulacija imuniteta i antitumorska aktivnost.
Ideja o gajenju bukovače došla je od Branislavovog brata, koji je saznao za mogućnost nabavke micelijuma iz Slovenije. Tako su Petrovići prepoznali priliku i započeli proizvodnju, koja se vremenom razvijala. Zbog svoje posvećenosti i inovativnosti, uspeli su da snabdeju proizvođače širom bivše Jugoslavije, a nakon raspada zemlje, fokusirali su se na domaće tržište.
Petrovići se bave isključivo proizvodnjom micelijuma bukovače, smatrajući da je važno usavršavati se u jednoj oblasti. Pored toga, imaju manju proizvodnju gljiva za lične potrebe i kontrolne svrhe.
U proizvodnji bukovače, kupci micelijuma se mogu podeliti u tri grupe: oni koji gaje za sopstvene potrebe, oni kojima je to dopunska delatnost i veliki proizvođači. Osnovna prednost bukovače je njena prilagodljivost različitim uslovima i jednostavna proizvodnja.
Ekonomsku isplativost gajenja bukovače Strahinja objašnjava kroz troškove i prinose. Na primer, za jednu vreću supstrata potrebno je minimalno ulaganje, a prinosi se kreću između 20 i 30% od težine supstrata. U trenutnim tržišnim uslovima, cena bukovače varira od 350 do 500 dinara po kilogramu, što može doneti značajan profit.
Strahinja savetuje početnicima da započnu sa malim brojem vreća, jer to nosi manje finansijske rizike i pruža priliku za sticanje iskustva. U početnoj fazi, proizvodnja može biti jednostavna i ne zahteva posebne mašine, dok veća proizvodnja zahteva dodatnu opremu.
Kvalitetna priprema supstrata je ključ uspeha u gajenju bukovače. Greške u ovom procesu mogu dovesti do kontaminacije i smanjenja prinosa. Prostor za uzgoj može biti prilagođen, a često se koriste neiskorišćeni prostori, kao što su podrumi ili plastenici.
Optimalna temperatura, vlažnost i svetlost su takođe važni faktori za uspešnu proizvodnju. Bukovača najbolje uspeva na temperaturama između 16 i 18 stepeni, dok je regulacija vlažnosti putem prskanja ili ovlaživača neophodna. Osvetljenje treba biti ravnomerno raspoređeno, a ventilacija je ključna za održavanje kvalitetnog vazduha u prostoru za uzgoj.
Kultura konzumiranja bukovače varira od regiona do regiona, a interesovanje za ovu gljivu raste, što se može povezati sa potražnjom za zdravim i kvalitetnim namirnicama. Tim Petrovića planira da nastavi da bude pouzdan partner uzgajivačima bukovače i da edukuje nove proizvođače o svim aspektima gajenja.
S obzirom na sve navedeno, gajenje bukovače predstavlja perspektivnu delatnost koja može doneti dobar profit, uz pravilno vođenje i stručnu pomoć. Strahinja i njegov tim nastavljaju da rade na popularizaciji bukovače i njenom razvoju na tržištu, čime doprinose zdravijem načinu ishrane.
