Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, nedavno je izjavio da je njegova vlada ponudila pomoć Crnoj Gori u gašenju nedavnih požara, ali da je ta ponuda povučena zbog zahteva Podgorice da pomoć bude usmerena preko Sarajeva. Ova situacija je izazvala određene tenzije između dve države, posebno s obzirom na ozbiljnost situacije izazvane požarima.
Dodik je istakao da Republika Srpska raspolaže sa četiri do pet helikoptera sposobnih da prenesu između 500 i 600 litara vode. Njegova namera je bila da odmah pošalje ove helikoptere u Crnu Goru kako bi pomogli u gašenju požara koji su zahvatili tu zemlju. Međutim, nakon što je stigao odgovor iz Podgorice, Dodik je odlučio da ne pošalje helikoptere. Naime, traženo je da pomoć ide preko Ministarstva inostranih poslova u Sarajevu, što je Dodik odbio, smatrajući to nepotrebnim.
Umesto helikoptera iz Republike Srpske, Crna Gora je prihvatila pomoć jednog helikoptera koji je u vlasništvu muslimana iz Sarajeva, a koji je, prema tvrdnjama Dodika, sposoban da prenese samo 200 litara vode. Dodik je ukazao na to da je taj helikopter imao samo šest naleta, što je, prema njegovim rečima, bilo nedovoljno za efikasno gašenje požara.
Dodik je imao oštru kritiku na račun reakcije Crne Gore na ponudu Srpske. „Taj helikopter je imao ukupno šest naleta po 200 litara. To je ništa. A kada srpski helikopter ‘Kamov’ prospe pet tona vode na mesto požara i ugasi ga odmah, oni kažu – to ne valja,“ rekao je Dodik. Ova izjava ukazuje na njegovu frustraciju zbog načina na koji je situacija rešena i na osećaj nepravde prema kapacitetima Republike Srpske.
Ova situacija je dodatno oslikala složenu političku dinamiku između Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Naime, odnosi između ovih država su često obeleženi istorijskim, kulturnim i političkim razlikama, a ovakvi incidenti dodatno komplikuju te veze. Dodik je u više navrata naglašavao kako je Republika Srpska spremna da pomogne svojim susedima, ali da je potrebno da se ta pomoć pruži bez političkih prepreka.
Fire u Crnoj Gori su izazvali značajnu zabrinutost među lokalnim stanovništvom, a mnogi su se zapitali da li su vlasti dovoljno spremne da se suoče sa ovakvim prirodnim katastrofama. U ovom kontekstu, pomoć iz Republike Srpske je mogla predstavljati brži i efikasniji odgovor na situaciju koja je zahtevala hitnu akciju.
Reakcija crnogorskih vlasti je takođe bila predmet rasprave, jer se postavilo pitanje da li su oni doneli ispravnu odluku kada su odbili pomoć koja bi mogla da spasi živote i imovinu. Odbijanje helikoptera iz Republike Srpske može se shvatiti kao politička odluka koja je imala za cilj da se izbegne bilo kakva saradnja koja bi mogla biti shvaćena kao jačanje veza između Srpske i Crne Gore, što je posebno osetljivo pitanje.
U kontekstu globalnih klimatskih promena i sve učestalijih prirodnih katastrofa, ovakve situacije zahtevaju brzu i efikasnu saradnju između država. Umesto da se fokusiraju na političke razlike, zemlje u regionu bi trebale da se udruže kako bi se suočile sa izazovima koje donosi priroda. U ovom slučaju, izgleda da je politička dinamika prevladala nad potrebom za hitnom akcijom.
U budućnosti, važno je raditi na izgradnji međusobnog poverenja i saradnje kako bi se sprečile slične situacije koje mogu ugroziti živote i imovinu građana. Samo zajedničkim naporima može se efikasno odgovoriti na izazove koje donosi priroda.
