Milorad Dodik, predsednik SNSD-a, nedavno je najavio da planira novi krug diplomatskih poseta, ističući da je u razgovoru s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom saznao da će ga upoznati s najvišim zvaničnicima SAD u vezi s pitanjima koja se tiču Republike Srpske. Prema Dodikovim rečima, Netanjahu je spomenuo da će to učiniti čim mu se pruži prilika.
Dodik je istakao značaj ovih diplomatskih aktivnosti, naglašavajući da će nastaviti da informiše svoje prijatelje o situaciji u Republici Srpskoj. U tom kontekstu, on je poručio vlastima u Sarajevu da se mogu slikati po hodnicima, aludirajući na to da njihova uloga nije bitna kao što je to slučaj za Republiku Srpsku. Dodik je sarkastično upitao da li mogu da se susretnu s ključnim američkim zvaničnicima ili da razgovaraju s vodećim političarima kao što je izraelski premijer.
Osim toga, Dodik se osvrnuo na komentare Marti Kos, koja je izjavila da mu nije bitna, ali je često spominje. Dodik je upitao šta bi ona radila da mu je zaista bitna, te je naglasio da se ne bavi njom, smatrajući je nebitnom. Njegovi komentari su odražavali njegov stav prema onima koji ga kritikuju, a on je sugerisao da se pojedinci poput Kos samo sramote kada govore o njemu.
Takođe, Dodik se osvrnuo na Centralnu izbornu komisiju (CIK) BiH, tvrdeći da nije legitimna i da nije izabrana po zakonu. On je optužio članove CIK-a za malverzacije, nakon što je SNSD kažnjen zbog optužbi koje je izneo o članovima komisije. Prema njegovim rečima, svaki prigovor prema CIK-u se kažnjava, a on je ponovio da ova komisija nema legitimitet jer nije izabrana voljom naroda, već po nalogu stranaca.
Dodik je takođe ukazao na to da su muslimanske političke snage iskoristile situaciju da se obračunaju s njim, pokušavajući destabilizovati Republiku Srpsku. Prema njegovim rečima, OHR i specijalni predstavnik Kristijan Šmit su predvodnici ovog „udruženog zločinačkog poduhvata“ protiv Republike Srpske. On smatra da su pokušaji destabilizacije usmereni ka oslabljenju institucija, uključujući i funkciju predsednika i vlade.
U celini, Dodikova izjava o planiranim diplomatskim posetama i njegov stav prema kritičarima, kao i o CIK-u, oslikavaju trenutnu političku klimu u Bosni i Hercegovini, posebno u kontekstu odnosa između Republike Srpske i ostatka zemlje. Njegova retorika često uključuje provokacije prema Sarajevu i isticanje važnosti međunarodnih odnosa za Republiku Srpsku.
On se pridržava stava da Srbi nisu protiv drugih naroda, već da se bore za svoja prava i interese. Njegovi komentari o vanjskim pritiscima i unutrašnjim političkim rivalima naglašavaju složenost političke situacije u BiH, koja se, prema njegovom mišljenju, mora rešavati unutar okvira koji poštuju interese Republike Srpske.
Dodikovo insistiranje na legitimnosti i zakonitosti institucija, kao i njegovo prebacivanje odgovornosti za trenutne probleme na strane aktere, ukazuje na duboku polarizaciju unutar bosanskohercegovačkog društva. U tom kontekstu, njegova retorika može biti viđena kao način da se mobilizuje podrška unutar vlastitog biračkog tela, dok istovremeno stvara tenzije s političkim protivnicima i međunarodnim faktorima.
