Bivši predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, nedavno je u Moskvi izneo oštru kritiku prema Kristijanu Šmitu, trenutnom visokom predstavniku u Bosni i Hercegovini, nazivajući ga „generatorom svih problema“ u zemlji. Na konferenciji za novinare, nakon sastanka sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom, Dodik je naglasio da Republika Srpska ne planira nikakve nasilne procese odvajanja i da je ona subjekt međunarodnog prava. Dodik je ukazao na to da se situacija u BiH komplikuje zbog onih koji ne žele da poštuju Dejtonski sporazum, koji je ključan za mir i stabilnost u regionu.
Dodik se osvrnuo na suverenitet Republike Srpske unutar BiH, smatrajući da je plemenito što Ruska Federacija nastoji da se BiH vrati osnovnim vrednostima Dejtonskog sporazuma. On je smatrao da se Republika Srpska pridržava slova ovog sporazuma, dok su drugi, kako je rekao, skloni njegovo kršenju.
Prema Dodikovim rečima, Šmitove odluke se često prihvataju od strane Bošnjaka, koji ih sprovode putem neustavnog Suda u BiH. Ove odluke, kako je naveo, derogiraju Republiku Srpsku i njen narod, kao i Hrvate, koji su takođe konstitutivni narod. On je naglasio da iza neustavnih odluka stoji deo zapadne javnosti koja traži njihovo sprovođenje, što dodatno komplikuje odnose u zemlji.
Dodik je takođe istakao da Srbi u svojoj dugoj istoriji nepravde u BiH nikada nisu pretili oružanom intervencijom ili ratom. Umesto toga, kako je naveo, oni traže mirno rešenje kroz dijalog i povratak na osnovne vrednosti Dejtonskog sporazuma. On je ukazao na to da Šmita u BiH štiti nemačka bezbednosna struktura, a ne struktura UN, što bi trebalo da bude slučaj kada je neko imenovan od strane Saveta bezbednosti. Takođe je istakao da Šmit ima nemački pasoš, a ne pasoš UN.
Dodik je dodatno naglasio da se Šmit ponaša kao da dolazi da se osveti Republici Srpskoj, optužujući ga da je poznati pratilac i obožavalac nacističkih struktura, posebno pilota koji su služili pod Hitlerom. Ove njegove izjave pokazuju duboku sumnju i nepovjerenje u trenutne vođe međunarodne zajednice u BiH, kao i u njihov pristup rešavanju krize.
Pitanje suvereniteta i prava naroda u BiH ostaje ključno, a Dodikova izjava da Republika Srpska ne planira nasilne procese odvajanja može se shvatiti kao pokušaj da se umire strahovi i sumnje u vezi sa budućnošću ovog entiteta u okviru BiH. Njegov naglasak na povratku na Dejtonski sporazum može biti signal da, uprkos trenucima napetosti, postoji volja za razgovor i dijalog među narodima.
Dodik se, očigledno, pokušava pozicionirati kao branilac interesa Republike Srpske, naglašavajući potrebu za očuvanjem njenog suvereniteta i prava konstitutivnih naroda. Ova retorika može biti i pokušaj mobilizacije podrške unutar Srpske, s obzirom na to da su odnosi sa Bošnjacima i Hrvatima već dugo vremena napeti.
U zaključku, Dodikova izjava u Moskvi i njegovo kritiziranje Šmita ističu složenost političke situacije u Bosni i Hercegovini. Očigledna tenzija između različitih etničkih grupa i međunarodnih aktera može dodatno otežati postizanje trajnog mira i stabilnosti. Dok se Republika Srpska suočava sa unutrašnjim i spoljnim izazovima, jasno je da će se debate o njenom statusu i pravima konstitutivnih naroda nastaviti u budućnosti.
