Mozak nam pomaže da se snađemo u svetu, ali funkcioniše i kao složen navigacioni sistem – mišljenje je profesora Kristijana Doellera, neuronaučnika koji je nedavno dobio Lajnicovu nagradu vrednu 2,5 miliona evra za svoja istraživanja.
Prof. dr Kristijan Doeller sa Max Planck instituta za ljudske kognitivne i moždane nauke u Lajpcigu istražuje kako mozak funkcioniše kroz eksperimentalne igre. U svojim istraživanjima, studenti učestvuju u kompjuterskim simulacijama dok su u skeneru, koristeći tastaturu da bi se kretali i donosili odluke. Tokom ovog procesa, istraživači istovremeno prate moždanu aktivnost učesnika.
„Subjekti, na primer, mogu biti taksisti koji moraju da prevezu osobu od tačke A do tačke B. Dok obavljaju zadatak, mi merimo kodirajuće principe njihovog mozga“, objašnjava Doeller. Dok se testirani učesnici kreću kroz virtuelni grad, mozak funkcioniše poput navigacionog sistema. Učesnici koji postižu najbolje rezultate u navigaciji, pravilno savladavajući 10 od 10 virtuelnih ruta, pokazuju najvišu moždanu aktivnost.
Prema Doellerovim rečima, sistemi u mozgu koji pomažu pri navigaciji takođe organizuju memoriju, učenje i znanje. „Kada se setite školskih dana, indeksi kartice su takođe bili organizovani prostorno, kako bi se sortirali pojmovi. Prostor je fantastičan medijum za vizuelizaciju stvari bliskih ili udaljenih na osnovu sličnosti ili različitosti.“
Sociolog Niklas Luhman je svojevremeno rekao da je kutija u kojoj je organizovao svojih 90.000 rukom pisanih beleški odraz njegovog mozga. Ova kutija se i danas analizira na Univerzitetu u Bilefeldu. Doeller ističe da je navigacioni sistem mozga takođe odgovoran za memorisanje informacija.
„Kad koristite prostorne strategije za sortiranje informacija, kao što je raspoređivanje članaka po stolu, ovaj sistem je sigurno aktivan“, dodaje Doeller. Njegovo istraživanje takođe uključuje otkriće rešetkastih ćelija, koje su prvi put otkrivene 2010. godine. Ove ćelije su pokazale da ljudi predstavljaju položaj i prostornu percepciju na način sličan glodarima.
Dugoročna istraživačka pitanja koja Doeller postavlja tiču se koliko je ovaj navigacioni sistem mozga važan ne samo za kretanje od tačke A do B, već i za druge kognitivne zadatke – kao što su učenje koncepata, sticanje novih znanja i donošenje odluka. Nagrada Gottfried Wilhelm Leibniz Prize, vredna 2,5 miliona evra, omogućava mu da pokrene složenija istraživanja, uključujući proučavanje socijalnih interakcija kroz istovremeni kognitivni zadatak kod dva ispitanika u dva skenera.
„Tehnički je veoma složeno jer dva učesnika rešavaju interaktivni zadatak, a sinhronizacija skenera je izazovna“, objašnjava Doeller. Max Planck institut takođe radi na kliničkim studijama, uključujući rane faze Alchajmerove bolesti i pacijente sa Long Covid-om, a rezultati ovih istraživanja još nisu objavljeni.
