Ovako, nama je objašnjeno da pošto su te WC šolje već duže vremena začepljene u Podgorici, opština Zeta treba da bude „dobrovoljac“ i da ih otčepi, tako što će pristati na instaliranje sistema za prečišćavanje otpadnih voda (kolektor) na svojoj teritoriji. Nigde u svetu, osim u Crnoj Gori, ne postoji primer da je jedna opština na teritoriji druge instalirala kolektor, ignorišući referendumsku volju 98,5 odsto građana Zete koji su glasali protiv izgradnje tog postrojenja.
Niko u Zeti nema ništa protiv da se kolektor gradi, ali na teritoriji Podgorice. Svi su protiv toga da Zeta postane septička jama Podgorice i da ih još ubeđuju kako je to za njihovo dobro. Takođe, dodatno lažu da od kolektora zavisi zatvaranje pregovaračkog poglavlja 27 (životna sredina) sa Evropskom unijom. Kada tražite da pokažu taj dokument koji to potvrđuje, dobijate samo pitanje: „Je li te to Vučić naučio da tražiš?!“ Dok se bore za pravdu na ulici, vlasti u Podgorici traže Vučića u Botunu, a situacija se komplikuje.
Ovo je izjavio Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije i poslanik u Skupštini Crne Gore, govoreći o dešavanjima u Zeti, gde se vodi borba između lokalne vlasti i vlasti u Podgorici oko izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovaj problem je prerastao iz ekološkog u politički.
Organizovani kriminal i korupcija koče evropski put Crne Gore. Knežević naglašava da bi bolji rad tužilaštva i sudova omogućio zatvaranje poglavlja 23 i 24. Takođe, ističe da je zahtev za statusom srpskog jezika kao službenog i dodatnom zastavom legitiman, te se ne može smatrati kočenjem evropskih integracija. Ovakvi zahtevi su standardi koje su postavile glavne članice EU, dok Crna Gora ostaje zarobljena u prošlosti.
U Zeti, situacija se dodatno komplikuje. Očekuje se da će na prvoj sednici Vlade Crne Gore, predstavnici DNP izneti inicijative o rešavanju identitetskih pitanja, uključujući ustavne promene koje bi normirale srpski jezik kao službeni i proglasile trobojku narodnom zastavom. Knežević veruje da su ovi zahtevi manji od onoga što Hrvatska traži od Crne Gore, a ona joj nesebično daje.
Ukoliko DNP izađe iz parlamentarne većine, Knežević smatra da će se politička scena polarizovati, što može dovesti do rekonstrukcije vlade. On naglašava da opozicija ne želi vanredne izbore, već pokušava da dođe na vlast kroz rekonstrukciju. U svojoj analizi, spominje i da je Crna Gora jedina država čija opozicija ne teži vanrednim izborima.
Knežević se takođe osvrće na pitanje spoljnoj politici Crne Gore, koja se oslanja na onu koju je vodio režim DPS. Sankcije prema Rusiji se pojačavaju, dok se negativni narativi prema Republici Srpskoj održavaju. On smatra da dok god predstavnici srpskog naroda ne budu imali značajnu ulogu u vladi, ovi problemi će se nastaviti.
Pitanje Grenlanda takođe dolazi u fokus, a Knežević se šali o mogućnosti slanja vojnika na ovo ostrvo. Njegove reči ukazuju na ironiju i sarkazam u vezi sa aktuelnom situacijom. On se osvrće i na svoje posete Beogradu, gde se suočava sa kritikama zbog prijateljstva sa Vučićem.
Na kraju, Knežević komentariše i odnose sa Hrvatskom, ističući da su se odlučili da daju sve što im bude traženo, kako bi izbegli dodatna poniženja. Takođe, osvrće se na udare na SPC u Hrvatskoj i na Kosovu, naglašavajući da je to kontinuitet višedecenijske hajke koja ima za cilj da se zatre duhovni identitet srpskog naroda.
U ovoj kompleksnoj situaciji, jasno je da se Crna Gora suočava sa izazovima kako unutar, tako i izvan svojih granica, te je neophodno pronaći održiva rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
