Gluma je umetnost koja se ne stiče samo kroz formalno obrazovanje. Mladim glumcima bliska saradnja sa iskusnim umetnicima donosi neprocenjive lekcije koje se tiču ne samo tehnike i izražavanja, već i dubljih životnih vrednosti. Ovi odnosi često prerastaju u duboko prijateljstvo i poštovanje koje traje kroz ceo život. Prijateljstvo između Miše Janketića, legende domaće pozorišne scene, i Vojina Ćetkovića, jednog od najcenjenijih savremenih glumaca, predstavlja sjajan primer ovih vrednosti.
Vojin Ćetković je u jednom intervjuu podelio emotivan trenutak kada je saznao za bolest Miše Janketića. U tom trenutku obojica su radili na zajedničkoj predstavi, što je dodatno otežavalo situaciju. Ćetković je razgovarao sa Janketićevim lekarom kako bi saznao detalje o njegovom zdravstvenom stanju, a lekar mu je rekao da je Miša u lošem stanju.
Ćetković je opisao kako je reagovao na vest o Janketićevoj bolesti: „Kada se ozbiljno razboleo Miša Janketić, ja sam razgovarao sa njegovim lekarom i pitao ga kako je Miša. On mi je rekao da je loše, da su mu pluća loša, a onda sam ja rekao da sam mislio da radi jednu predstavu. Ja ću ići po njega, dovoziću ga, odvoziću, ali on puši. Lekar mi je odgovorio da neka puši, a ja sam rekao da on i pije rakiju, na šta je lekar rekao – neka pije.“ Ova situacija pokazuje koliko je Ćetković bio zabrinut za svog prijatelja i kolegu, ali i koliko je poštovao Janketićev način života.
U nastavku razgovora, Ćetković je istakao da je verovao da je Janketić „živnuo“ od trenutka kada se vratio na scenu. „Kako izađe na scenu, oseti se to. Uposlio je mozak i nije razmišljao samo o smrti, nije razmišljao samo o svojoj bolesti,“ rekao je Ćetković. „A mi se bavimo takvim poslom koji zahteva duboku koncentraciju celog tela.“
Vojin Ćetković i Miša Janketić su se poznavali dugi niz godina i njihovo prijateljstvo se razvijalo kroz zajedničke projekte i predstave. Ova bliska saradnja omogućila je da se mlađi glumac uči od iskusnijeg kolege, što je neprocenjivo iskustvo za svakog umetnika.
Janketić je bio poznat po svom talentu i posvećenosti glumi. Njegova karijera obuhvatala je različite pozorišne, filmske i televizijske uloge, a njegovo ime se često pominjalo u kontekstu najistaknutijih glumaca u Srbiji. Njegov doprinos pozorišnoj umetnosti ostavio je dubok trag i inspirisao je mnoge mlade glumce, uključujući i Vojina Ćetkovića.
Uprkos svom teškom zdravstvenom stanju, Janketić je nastavio da se bavi glumom, što je pokazalo njegovu strast prema umetnosti i životu. Njegova sposobnost da se izbori sa bolešću i nastavi sa radom je impresionirala mnoge i postala je inspiracija za druge.
Vojin Ćetković je istakao važnost podrške i prijateljstva u takvim teškim trenucima. On smatra da su ovi odnosi ključni za opstanak i napredak u svetu umetnosti. Kroz zajednički rad i podršku, umetnici mogu prevazići lične borbe i nastaviti da stvaraju.
Ova priča o prijateljstvu između Vojina Ćetkovića i Miše Janketića pokazuje kako umetnost može povezati ljude i kako prijateljstvo može biti izvor snage i inspiracije. U svetu gde su izazovi neizbežni, podrška i razumevanje među umetnicima mogu stvoriti okruženje koje podstiče kreativnost i lični rast.
Miša Janketić je ostavio neizbrisiv trag u srcima mnogih, a njegova strast prema glumi i prijateljstvu sa Vojinom Ćetkovićem će zauvek ostati inspiracija za buduće generacije umetnika. Njihova priča podseća nas na važnost prijateljstva, podrške i zajedništva u svetu umetnosti.
