Hrvatski analitičar Damir Novotni komentarisao je danas objavljenu prvu procenu skoka inflacije u martu na 4,8 odsto. On je istakao da je na ovu inflaciju najviše uticala cena energije, koja je pogođena sukobima na Bliskom istoku. Međutim, Novotni upozorava da ne treba zaboraviti ni domaće strukturne neravnoteže, koje su tradicionalni uzročnici tvrdokorne inflacije u zemlji.
Prema njegovim rečima, domaća inflacija proizašla je iz rasta plata i povećane količine novca u opticaju, kao i iz manjka ponude na tržištu, posebno kada je reč o hrani. Ovaj domaći problem dodatno komplikuju eksterne šokove, poput rata Izraela i SAD-a protiv Irana, koji utiču na rast cena u svim segmentima nabavnog lanca, od transporta do prodaje. Ovi faktori, kako naglašava Novotni, najviše utiču na inflatorna očekivanja potrošača i preduzeća.
Vlada Republike Hrvatske pokušala je da spreči inflatorna očekivanja kroz intervenciju u cenama goriva, međutim, Novotni smatra da je malo verovatno da će ova mera biti uspešna. On ističe da su mere koje se fokusiraju samo na jednu komponentu, kao što su cene goriva, nedovoljne za rešavanje šireg problema inflacije. Potrebno je preispitati i druge aspekte ekonomske politike, kako bi se obezbedila stabilnost cena i smanjila inflacija na održiv nivo.
Rast cena energenata, koji je izazvao globalni kontekst, dodatno komplikuje situaciju. Cene nafte su u stalnom porastu, a to se direktno odražava na troškove prevoza i proizvodnje. Kada se cena energenata poveća, to dovodi do rasta troškova za preduzeća i, u konačnici, do povećanja cena proizvoda i usluga na tržištu. Novotni naglašava da su ovakve promene neizbežne u uslovima globalne ekonomske nestabilnosti.
Kao dodatak izazovima koje donosi inflacija, Novotni upozorava na potrebu za strukturnim reformama koje bi mogle da pomognu u stabilizaciji ekonomije. On smatra da je važno raditi na povećanju produktivnosti i konkurentnosti domaće ekonomije. To podrazumeva ulaganje u obrazovanje, tehnologiju i infrastrukturu, kako bi se stvorili uslovi za dugoročni ekonomski rast.
Osim toga, analitičar ukazuje na važnost praćenja inflatornih očekivanja među potrošačima i preduzećima. Ako se potrošači boje daljeg rasta cena, to može dovesti do povećane potražnje, što dodatno pogoršava inflaciju. Zato je od suštinske važnosti da se javnost informiše o ekonomskim kretanjima i merama koje Vlada preduzima kako bi se umanjili negativni efekti inflacije.
U svetlu svih ovih izazova, Novotni ističe da je potrebno osigurati da se fiskalna i monetarna politika usklade kako bi se obezbedila stabilnost cena. To podrazumeva saradnju između različitih institucija, kao što su centralna banka i vlada, kako bi se pronašli održivi načini za rešavanje problema inflacije.
U zaključku, analitičar Damir Novotni naglašava da je inflacija kompleksan fenomen koji zahteva sveobuhvatan pristup. Potrebno je delovati na više frontova, kako bi se obezbedila stabilnost cena i stvorili uslovi za održiv ekonomski rast. Samo tako će Hrvatska moći da se suoči sa izazovima inflacije i obezbedi bolju budućnost za svoje građane.
