SITUACIJA u primarnoj proizvodnji svinja u Srbiji je veoma teška, posebno jer se nalazimo u periodu kada je potražnja za svinjskim mesom na vrhuncu. Otkupna cena tovljenika je pala za skoro 40 procenata u odnosu na pre samo tri meseca, što stavlja mnoge odgajivače u situaciju da ne mogu da pokriju osnovne proizvodne troškove. Mladen Alfirović iz Udruženja odgajivača svinja Srbije (UOSS) ističe da je početkom prošle godine otkupna cena iznosila 260 dinara po kilogramu žive mere, dok je u decembru pala na samo 160 dinara, što je daleko ispod granice rentabilnosti.
Prekomerni uvoz jeftinijeg svinjskog mesa iz Evropske unije i drugih zemalja prepoznaje se kao ključni uzrok trenutne krize. Tokom prošle godine, Srbija je uvezla skoro 50.000 tona svinjskog mesa, od čega je najveći deo stigao iz Španije, gde se koristi genetski modifikovana soja (GMO) u tovu, dok je u Srbiji proizvodnja i upotreba GMO biljaka zabranjena. Alfirović upozorava da bi nastavak ovakve prakse mogao dovesti do kolapsa domaće proizvodnje svinja.
Pored prekomernog uvoza, hronična nestabilnost i neuređenost tržišta dodatno pogoršavaju situaciju. UOSS ističe da država „favorizuje klanice i uvoznike“ na račun primarnih proizvođača, što može dovesti do potpunog gašenja domaće proizvodnje svinjetine. Alfirović dodaje da, iako su cene žive mere opale, maloprodajne cene svinjskog mesa nisu se smanjile, te kilogram svinjskog buta trenutno košta između 490 i 890 dinara.
Da bi se situacija poboljšala, UOSS predlaže aktivaciju različitih mehanizama, uključujući ograničenje uvoza postavljanjem kvota i dažbina na uvoz svinjskog mesa dok se domaće tržište ne stabilizuje. Takođe, traže obeležavanje uvezenog i domaćeg mesa u prodajnim lancima kako bi potrošači mogli da donesu informisane odluke.
Mali proizvođači, poput gazdinstva Miletića iz Čeneja, suočavaju se sa još težim izazovima. Goran Miletić kaže da, uprkos tome što imaju sopstveni kukuruz i hranu, rastući troškovi čine proizvodnju neisplativom. Umesto da prodaju tovljenike klaničarima, oni se okreću proizvodnji prerađevina od mesa kako bi pokrili troškove i ostvarili neki profit.
Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz svinjskog mesa i prerađevina je bio neizbežan zbog nedovoljne domaće proizvodnje. Branislav Gulan, analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, naglašava da su niske subvencije, skupi resursi i nepostojanje jedinstvene asocijacije farmera neki od razloga zbog kojih srpski tovljači svinja nisu konkurentni.
U poslednjih pet godina, uvoz svinja je porastao od 300 do 500 odsto. Samo u prvih osam meseci 2023. godine, Srbija je uvezla oko 40.000 tona svinjskog mesa, što je uticalo na smanjenje potražnje za domaćim grlima. U ovom kontekstu, klanice i prerađivači formiraju cene na osnovu izbora između domaće i uvozene sirovine, što dodatno komplikuje situaciju za domaće proizvođače.
Gulan takođe ističe da savremeni izazovi, poput uvoza zamrznutog i svežeg vakuumiranog mesa, doprinose gašenju domaće proizvodnje. U poslednjoj deceniji, oko 62.000 farmi je nestalo iz srpskih sela. Ove okolnosti su dodatno otežale situaciju malim i srednjim proizvođačima koji se bore da opstanu na tržištu.
Sumirajući trenutnu situaciju, jasno je da srpski proizvođači svinja suočavaju se sa nizom izazova koji uključuju prekomerni uvoz, visoke troškove proizvodnje i neuređeno tržište. Potrebne su hitne mere i saradnja između svih aktera u lancu proizvodnje i potrošnje kako bi se osiguralo opstanak domaće proizvodnje svinjetine.
