Jaroslav Balaž iz Gložana, kod Bačkog Petrovca, ponovo je odlučio da se bavi gajenjem maka posle 15 godina pauze. Ove jeseni je posejao mak, verujući da će ova godina doneti dobar rod, s prinosom od 500 do 700 kilograma po jutru na područjima gde nije bilo mraza. Umereno topla klima doprinosi optimizmu među proizvođačima. Nakon sušnog ratarenja, Balaž je prešao na mak zbog klimatskih promena, visokih troškova setve i niskih cena drugih poljoprivrednih kultura. Smatra da će mu gajenje maka doneti bolju finansijsku situaciju, jer na domaćem tržištu postoje izvoznici koji ga prodaju u Češkoj i Slovačkoj.
Balaž ističe da gajenje maka ne zahteva velika ulaganja, što ga je navelo da se ponovo vrati ovoj biljci. Osim troškova za seme, potrebno je uložiti i u zaštitna sredstva. On naglašava da su dve ključne zaštite u gajenju maka na početku i na kraju cvetanja, kako bi se zaštitile čaure od insekata. Takođe, važno je koristiti sredstva koja su odobrena od strane EU ako se planira izvoz. U vreme cvetanja, uslovi treba da budu umereno topli i suvi, jer kiša može umanjiti rod i kvalitet zrna. Ove godine su vremenski uslovi povoljni, s obzirom na to da nije previše toplo, što može uzrokovati brže sazrevanje maka.
Trenutna cena maka na veliko, prema rečima Balaža, iznosi između 280 i 300 dinara po kilogramu. Cena na pijacama i kada se prodaje pekarima je viša, ali se radi o manjim količinama u poređenju s onim što izvoznici traže. On planira da tokom žetve, koja počinje krajem juna ili početkom jula, proda celokupan rod na inotržište.
Miša Hromčik, dugogodišnji proizvođač maka iz Padine, u opštini Kovačica, takođe ističe da je ove jeseni posejano znatno više maka nego ranijih godina, nakon prošlogodišnje suše i loših prinosa kukuruza, soje i suncokreta. Samo u Padini, posejano je dvostruko više maka nego ranije, na površini od 250 do 300 hektara. Ova biljka se može naći i u drugim mestima, na oranicama gde nikada nije sejala, ali Hromčik naglašava da će na strano tržište otići samo mak koji prođe analize neophodne za izvoz.
Jedan od problema s kojima se suočavaju poljoprivrednici je nedostatak ugovora sa izvoznicima, kao i nepoštovanje standarda koje zahteva EU. Hromčik upozorava da mnogi proizvođači ne prave razliku između industrijskog i prehrambenog maka, pri čemu prehrambeni mak može sadržavati morfijum. Ukoliko takav mak ne prođe analize, domaće tržište će biti preplavljeno njime. Hromčik veruje da trenutni klimatski uslovi obećavaju dobre prinose.
Balaž takođe dodaje da trenutna cena nije sigurna, jer na nju utiče koliko će maka biti na drugim tržištima. Domaći izvoznici formiraju cenu na osnovu ponude i potražnje na tržištima izvan Slovačke i Češke. U svetlu ovih informacija, i proizvođači i izvoznici se pripremaju za sezonu žetve, nadajući se povoljnim uslovima za prodaju i dobru zaradu.
U zaključku, gajenje maka u Vojvodini doživljava povratak, a mnogi poljoprivrednici veruju da će ova godina biti uspešna. S obzirom na sve izazove, od klimatskih promena do tržišnih uslova, proizvođači se nadaju da će uspeti da ostvare dobar rod i prodaju ga po konkurentnim cenama.
