Jaroslav Balaž iz Gložana, kod Bačkog Petrovca, ponovo je posle 15 godina odlučio da se bavi gajenjem maka. Ova odluka doneta je u jesen, a Balaž se nada dobrom rodu, sa prinosom od 500 do 700 kilograma po jutru na parcelama gde nije bilo mraza. Umereno topla klima omogućila je da se mak uspešno razvija. Tržišna situacija ga je podstakla da se vrati ovoj biljci, s obzirom na otežane uslove za ratarenje i niske cene drugih poljoprivrednih kultura.
Balaž smatra da gajenje maka ne zahteva velika ulaganja, što ga je navelo da se ponovo okrene ovoj kulturi. Osim troškova semena, neophodna su i zaštitna sredstva, koja su ključna za svaku poljoprivrednu proizvodnju. Prema njegovim rečima, od vitalnog je značaja izvršiti dve zaštite tokom gajenja maka. Prva zaštita treba da se uradi na početku cvetanja, kako bi se čaure zaštitile od insekata, dok je druga zaštita potrebna na kraju cvetanja. Iako se mak može tretirati više puta, važno je koristiti sredstva koja su odobrena od strane Evropske unije, posebno ako se želi prodati na inostrano tržište.
Osim tehničkih aspekata gajenja, vreme igra ključnu ulogu u kvalitetu roda. U vreme cvetanja, umereno toplo i suvo vreme je od suštinskog značaja, dok kiša može umanjiti prinos i kvalitet zrna. Balaž napominje da je trenutna klima idealna, jer visoke temperature mogu dovesti do bržeg sazrevanja maka, što može rezultirati polupraznim čaurama.
Trenutna cena maka na veliko iznosi između 280 i 300 dinara po kilogramu. Balaž planira da tokom žetve, koja počinje krajem juna i početkom jula, sav rod proda izvoznicima koji ga plasiraju na tržište Slovačke i Češke. Cene na pijacama su skuplje, ali se radi o manjim količinama koje se manje traže u odnosu na one na inostranom tržištu.
U međuvremenu, Miša Hromčik, dugogodišnji proizvođač maka iz Padine, ističe da je ove godine posejano znatno više maka nego ranijih godina, što je rezultat prošlogodišnje velike suše koja je umanjila prinose kukuruza, soje i suncokreta. U samoj Padini, jesenas je posejano dvostruko više maka nego pre, na 250 do 300 hektara, a mak je posejan i na oranicama gde nikada ranije nije bio.
Hromčik upozorava da će na inostrano tržište otići samo onaj mak koji prođe potrebne analize za izvoz. Mnogi poljoprivrednici nemaju ugovore sa izvoznicima i ne pridržavaju se standarda koje postavlja EU, što može dovesti do problema. Postoji razlika između industrijskog maka i prehrambenog, pri čemu se u trgovinama može naći i mak koji sadrži morfijum. Ako takav mak ne prođe analize, domaće tržište bi moglo biti preplavljeno.
Balaž takođe naglašava da trenutna cena nije sigurna, jer je zavisna od ponude i potražnje na drugim tržištima. Domaći izvoznici formiraju cenu na osnovu trenutne situacije na tržištima van Slovačke i Češke, što dodatno komplikuje situaciju.
U svetlu ovih informacija, gajenje maka u Vojvodini postaje sve prisutnije, s obzirom na trenutne klimatske uslove i ekonomsku isplativost ove kulture. Poljoprivrednici se nadaju da će uspeti da ostvare dobar prinos i prodaju, ali takođe moraju biti svesni standarda koje moraju ispuniti kako bi mogli izvoziti svoje proizvode.
