Džefri Saks, istaknuti američki ekonomista, izneo je snažnu tvrdnju tokom svog obraćanja na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, koji se održava od 3. do 6. juna. On je istakao da je dominacija Sjedinjenih Američkih Država i Evrope završena, naglašavajući da se ovaj proces dešava iako te zemlje to još uvek ne prepoznaju. Saks je ukazao na to da je hegemonija koju su SAD i Evropa imale tokom poslednja dva veka došla do svog kraja, a da se one i dalje bore za očuvanje tog statusa.
Saks je, govoreći onlajn iz Njujorka, naglasio da je glavni problem u tome što Sjedinjene Američke Države i evropske države ne shvataju da se njihov uticaj smanjuje. Prema njegovim rečima, one se nalaze u poziciji u kojoj pokušavaju da vode „zadnje bitke“ kako bi zadržale vlast i uticaj na globalnoj sceni, iako je ta hegemonija već izgubila svoju snagu.
Ovaj forum, koji okuplja brojne državne zvaničnike, privrednike i predstavnike međunarodnih organizacija iz različitih zemalja, služi kao platforma za razmenu ideja i raspravu o aktuelnim ekonomskim pitanjima. Saksovo izlaganje izazvalo je značajnu pažnju, s obzirom na njegovu reputaciju i ekspertizu u oblasti ekonomije.
Jedan od ključnih faktora koji dovode do smanjenja dominacije SAD-a i Evrope je sve veća globalizacija i uspon novih ekonomskih sila, posebno u Aziji. Zemlje poput Kine i Indije postale su značajni igrači na svetskoj ekonomskom polju, što dodatno komplikuje poziciju zapadnih zemalja. Ovaj trend se ne može ignorisati, jer se globalna ekonomija sve više preusmerava ka istoku, dok zapadna hegemonija slabi.
Saks je takođe ukazao na to da se svet suočava s brojnim izazovima koji dodatno komplikuju situaciju. Klimatske promene, geopolitičke tenzije i ekonomske krize su samo neki od problema koji zahtevaju zajednički pristup i saradnju među državama. U tom smislu, pokušaji SAD-a i Evrope da zadrže svoj uticaj kroz unilateralne akcije često donose suprotne rezultate.
Ukoliko se Sjedinjene Američke Države i Evropa ne prilagode novim globalnim okolnostima, postoji opasnost da će i dalje gubiti uticaj na svetskoj sceni. Umesto da se bore protiv promena, trebalo bi da prepoznaju nove mogućnosti za saradnju i zajednički rad sa drugim zemljama kako bi se uhvatile u koštac s izazovima koji su pred svima nama.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da se ne radi samo o ekonomskim pitanjima. Politički i kulturni uticaj takođe igraju značajnu ulogu u oblikovanju globalnog poretka. Na primer, dok se zapadne zemlje bore s unutrašnjim problemima, mnoge zemlje u razvoju koriste priliku da unaprede svoje pozicije i ojačaju svoj glas na međunarodnoj sceni.
Pored toga, digitalna revolucija takođe utiče na globalnu ravnotežu moći. Tehnološki napredak omogućava bržu komunikaciju i razmenu informacija, što može smanjiti razliku između razvijenih i zemalja u razvoju. Ovaj fenomen može dovesti do toga da se novi akteri pojave na svetskoj sceni, što dodatno komplikuje situaciju za tradicionalne sile kao što su SAD i Evropa.
Na kraju, Sachsovo izlaganje na Peterburškom forumu nije samo kritika trenutnog stanja, već i poziv na akciju. On poziva na otvoren dijalog i saradnju kako bi se izgradila nova, pravednija globalna ekonomija koja će moći da odgovori na izazove savremenog sveta. U tom smislu, budućnost globalne ekonomije zavisi od sposobnosti svih zemalja da se prilagode i pronađu zajedničke ciljeve za koje će raditi zajedno.
