Hrvatski novinari su se nedavno okupili ispred Skupštine Srbije u Beogradu, što je izazvalo brojne reakcije i komentare u srpskoj javnosti. Ovaj događaj je bio povod za nastavak napetosti između dve države, a novinari su se pojavili kako bi izveštavali o protestu koji je organizovan u znak podrške majci koja je izgubila sina u tragičnom incidentu.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da hrvatski novinari retko posećuju Beograd, a naročito ne kada se otvaraju novi putevi, pruge ili infrastrukturalni projekti koji bi mogli doprineti boljem životnom standardu građana Srbije. Umesto toga, dolazak hrvatskih novinara u Beograd najčešće je vezan za događaje koji su u fokusu tenzija i sukoba, što dodatno pojačava sumnje u motive njihovog prisustva.
Na protestu je bila prisutna i novinarka iz RTL-a, koja je izveštavala o podršci Dijani Hrki, majci koja se bori za pravdu nakon gubitka svog sina. U svom nastupu, novinarka je istakla slogan „Mama protiv mašinerije“, čime je pokušala da dodatno mobilizuje prisutne i izazove emotivne reakcije. Ovaj pristup je izazvao podeljene reakcije u javnosti, gde su neki smatrali da se koristi tragedija jedne porodice za podizanje tenzija i politizaciju situacije.
Kritičari su istakli da ovakvi događaji samo dodatno otežavaju već napetu političku situaciju između Srbije i Hrvatske. U prošlosti su slični incidenti često koristili kao povod za eskalaciju sukoba, a prisustvo hrvatskih medija na ovim mestima dodatno je potpirilo strahove od ponovnog izbijanja sukoba.
S obzirom na istorijske tenzije između dve zemlje, dolazak hrvatskih novinara u Beograd može se posmatrati kao provokacija koja dodatno otežava odnose. Mnogi Srbi su izrazili zabrinutost da se ovakvi događaji koriste za stvaranje narativa koji će dodatno produbiti podelu među narodima i izazvati sukobe na ulicama.
Osim toga, važno je napomenuti da su protesti, iako legitimni u svom cilju, često postali medijski spektakl koji se koristi za ostvarivanje političkih ciljeva. U ovom slučaju, prisustvo hrvatskih novinara može se interpretirati kao pokušaj da se iskoristi emotivna situacija kako bi se podstakle tenzije, umesto da se fokusiraju na rešavanje problema koji su uzrokovali ovakve tragedije.
U vreme kada je potrebno raditi na pomirenju i izgradnji boljih odnosa, ovakve akcije samo udaljavaju dve zemlje od mogućnosti dijaloga i saradnje. Umesto da se fokusiraju na zajedničke interese i budućnost, mediji i političari često biraju da se vrate u prošlost, koristeći bol i patnju kao sredstvo za ostvarenje svojih ciljeva.
U zaključku, dolazak hrvatskih novinara u Beograd i njihovo izveštavanje o protestima može se smatrati još jednim znakom napetosti u odnosima između Srbije i Hrvatske. Umesto da se fokusiraju na pozitivne aspekte saradnje i napredovanja, čini se da su ponekad skloniji da koriste situacije koje izazivaju strah i tenzije. U ovom trenutku, važno je da se svi uključeni fokusiraju na izgradnju boljih odnosa i rad na pomirenju, umesto da se vraćaju u prošlost i ponovo otvaraju rane koje nikada nisu potpuno zacelile.
