Demokratska partija socijalista (DPS) uputila je više dopisa institucijama u Briselu, zahtevajući da reaguju i spreče usvajanje zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i unutrašnjim poslovima bez omogućavanja poslanicima i javnosti da se upoznaju sa amandmanima. Ova tema se našla na poslednjoj sednici crnogorskog parlamenta, kada su se kasno u noć parlamentarna većina i opozicija dogovorili da ne bude glasanja o tim zakonima, već da se zakaže nova sednica za 6. mart na kojoj će se raspravljati o predloženim zakonima.
Poslanici DPS-a su prethodno zapretili napuštanjem skupštinskog Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu ukoliko se bude glasalo o pomenutim zakonima. Šef parlamenta, Andrija Mandić, izrazio je zadovoljstvo što je većina pokazala odgovornost i prihvatila ono što je tražila skupštinska većina, ističući da je ovo kompromis koji gradi institucije. Opozicija je, s druge strane, naglasila da dogovor nije pobeda nijedne partije, već principa i želje da se ojačaju institucije sistema.
Izmenama zakona o ANB-u i unutrašnjim poslovima predviđena su šira ovlašćenja za tajnu službu. Ove izmene uključuju pojačanu zaštitu operativaca i tajnih saradnika, kao i obavezu periodične bezbednosne provere svih policijskih službenika jednom u pet godina. Vlada je ranije utvrdila set od 12 amandmana koji se odnose na poligrafsko testiranje, bezbednosne provere, gubitak policijskog zvanja i prestanak radnog odnosa u policiji.
Jedna od najznačajnijih promena je vezana za poligrafsko testiranje policijskih službenika, koje može biti sprovedeno isključivo uz prethodno pisanu saglasnost policajca. Policajci moraju biti upoznati sa svrhom testiranja i svojim pravima, uključujući pravo da odbiju testiranje bez pravnih posledica, osim u slučajevima pristupa tajnim podacima ili rad na poslovima organizovanog kriminala.
Na dnevnom redu Anketnog odbora 13. marta biće i bivši predsednik i premijer Crne Gore, Milo Đukanović, koji će biti saslušan u vezi sa slučajem „Crne trojke“. Ovaj slučaj se bavi prikupljanjem informacija o postupanjima državnih organa u slučajevima politički motivisanih ubistava, kao i okolnostima napada i prebijanja novinara od strane policajaca poznatih kao „crne trojke“. Postojale su sumnje da su ovi policajci bili zaduženi za prebijanje političkih neistomišljenika tadašnje vlasti.
Amandmanima se proširuju bezbednosne provere policije, obuhvatajući slučajeve kontakata sa članovima organizovanih kriminalnih grupa, nedobijanje bezbednosne dozvole za pristup tajnim podacima, kao i pokretanje krivičnih postupaka za teška krivična dela. Takođe, predloženo je da policijski službenik trajno gubi policijsko zvanje i ovlašćenja ukoliko se utvrdi postojanje određenih bezbednosnih smetnji.
Ove promene i rasprave u parlamentu ukazuju na složenu političku situaciju u Crnoj Gori, gde se institucije bore da uspostave stabilnost i povrate poverenje građana. Mnogi posmatrači smatraju da je transparentnost i otvorena diskusija o ovim zakonima ključna za jačanje demokratskih institucija i zaštitu ljudskih prava u zemlji.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se Crna Gora suočava sa izazovima u vezi sa reformama koje su potrebne za pridruživanje Evropskoj uniji. Odluke koje se donose u parlamentu i način na koji se sprovode zakoni imaju dugoročne posledice na političku stabilnost, ali i na bezbednost građana.
Dok se očekuje nastavak rasprava o zakonima o ANB-u i unutrašnjim poslovima, važno je da svi akteri u političkom životu Crne Gore ostanu posvećeni dijalogu i saradnji, kako bi se izgradila jača i otpornija društvena struktura koja će odgovarati potrebama građana.
