Dritan Abazović, bivši premijer Crne Gore, i Filip Adžić, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova, nedavno su dali izjave u Specijalnom policijskom odeljenju (SPO) u okviru istrage o dodeli počasnog crnogorskog državljanstva biznismenu sa Kosova, Naseru Ramaju. Ova dodela se dogodila pred kraj mandata manjinske 43. Vlade, a sada se ispituje da li je došlo do zloupotrebe službenog položaja.
Abazović i Adžić su pozvani na saslušanje pre desetak dana, gde su odgovarali na pitanja o dokumentaciji koja je korišćena za odobravanje upisa Ramaja u crnogorsko državljanstvo. Bivši premijer je potvrdio da je dao izjavu kao građanin, ali nije želeo da otkriva detalje o svom saslušanju. S druge strane, Adžić nije odgovarao na poruke novinara.
Specijalno državno tužilaštvo, zajedno sa SPO, istražuje okolnosti dodele počasnog državljanstva Ramaju, kako bi se utvrdilo da li je bilo zloupotreba. Ova dodela je prethodno podržana pozitivnim mišljenjem Ministarstva finansija i bezbednosnom proverenom Agencije za nacionalnu bezbednost, a predlog je došao od tadašnjeg premijera da se Ramaj upiše u Registar crnogorskih državljana.
Naser Ramaj, koji je 28. avgusta 2023. godine podneo zahtev za počasno državljanstvo, izjavio je da je „veliki zaljubljenik u Crnu Goru“ i da je smatra svojom državom. Međutim, njegova poslovna praksa dovela je u pitanje njegove reči. Ramaj je imao poreska dugovanja za dve firme koje je osnovao; „Alart centar“ se nalazio na „crnoj listi“ poreskih dužnika, dok je „Nova gradnja“ bila blokirana zbog duga od pola miliona evra.
Iako su poreska dugovanja bila poznata vrhu izvršne vlasti, dodela počasnog državljanstva Ramaju je prošla bez problema. Ova vrsta državljanstva je rezervisana za osobe čiji prijem je od posebnog značaja za Crnu Goru, a predstavlja izuzetak od redovne procedure. U međuvremenu, brojni zahtevi za dobijanje crnogorskih pasoša često se dugo ne rešavaju zbog stroge procedure, što dodatno ističe kontroverznost slučaja Ramaj.
Dok se istraga nastavlja, postavlja se pitanje kako su vlasti mogle da pređu preko ozbiljnih finansijskih obaveza biznismena prilikom dodeljivanja počasnog državljanstva. Ovakvi slučajevi podsećaju na važnost transparentnosti i odgovornosti u institucijama vlasti, posebno u pitanjima koja se tiču državnih resursa i privilegija.
Pored toga, ovi događaji ukazuju na potrebu za jačom kontrolom nad procesima dodele državljanstva, kao i na važnost pravilnog upravljanja državnim interesima. Očekuje se da će se u narednom periodu pojaviti još informacija koje će rasvetliti ovu situaciju i eventualne posledice za sve uključene strane.
U svetlu ovih događaja, građani Crne Gore postavljaju pitanja o etici i integritetu vlasti. Očekivanja su da istražni organi preduzmu odgovarajuće korake kako bi osigurali da se ovakvi slučajevi ne ponove u budućnosti. U suprotnom, poverenje građana u institucije i vlast će dodatno opasti, što može imati dugoročne posledice po političku stabilnost u zemlji.
Na kraju, ovaj slučaj je još jedan podsetnik na kompleksnost i izazove sa kojima se suočavaju zemlje u tranziciji, kao što je Crna Gora. Političke odluke često imaju dalekosežne posledice, a transparentnost i odgovornost su ključni za očuvanje demokratije i pravde. U ovom kontekstu, nadamo se da će nadležni organi preduzeti sve potrebne mere kako bi se osiguralo da se prava i interesi svih građana poštuju i štite.
